Пештанско-Будимска скоротеча

299

ви показуго , осв!доч 10 самв се пре три године, када е Внсокороднин Господннђ Еугенјн отљ Г б у р к овичб , ВерховнБ»1 нашн Народнм Шкоиа Краи4вскЈн НадзнрателБ, В1зјтац1н> по Славонјнско-Сремском -Б Кругучннсћн н код-б мене на ИснБ1ту мое Ученике сабиагнмћ и умнинммђ рћчма мудро кћ свакон честностн, добромт. владанш, кђ свлкои прилћжноетн и почитанјк) ев1к> старш увћЕцавао, возбуждавао и опоминно ; а такожде н пре годину дана, кадг е ВлагороднБтн Г. Петајјг 1овановичБ, Славонхиско - Сремскогг Круга ДЈректорг, на годишнћмЂ Испбјту 6 б 1 вшн , краснорЈЈчиво н са умилнозвучећимЂ рћчЈи гласонЂ миађане мое Ученике искренно опоминно, да се добро владавд, да свакогг старЈегЂ чествувд и покорностБ му отдавд, да свагда у опред$лено време у церкву и у школу долазе, да евое лекцје прнл1;жно уче, н на свакомт. м ^ћсту и предг свакнмт, мирнн н учтиви буду; нако велнмб таковБ! Началника блага н мудра сов -ћтованл у н±жннмђ млађанБ! Ученика сердцама лко д^иствувд, чисто « невкроатно. Заиста са верло малБгм-Б трудомЂ н р^дкимЂ опоминашемЂ посл$ ова два славна н нмсока гореспоменута Госнодина держао самБ п мое Дјаке, у ономђ реду, у коме се законно захтква, да се Школека д!ца держе; ерт. ; само ми е требало, кад -б самБ ш годв сов Ј;товао, да ш лћпо опоменемЂ и они на Исјјб !гу1 мудри, благн и умнлнн Господе Началннка со»•ћтователнБ! р4чјн , пакЂ ту е и по м'];еецЂ дана, до* бро и чесгно владан^, уредно у церкву и школу долазенћ , прилћжно лекц1Н учен4; и што шштв кра <-'Н1е, ту « и у време вакац1е сваке нед'ћле и праздннка свто, кром'ћ онн, кои ни су кодђ куће , на вдтренм, елужбу и вечернвд, неизоставно долазен -ћ, и свагдн по школскон уредби владан-ћ. Ктому, хотд, да се у Школама наиази и такове д ±це, коа поредЂ свјвд благи н мудрм совћтована, ипакЂ падавд у погрћшке;,то сђ нннма морасе строж ^е , но сходно нбшвом б возрасту, нб^овои нарави н нбјовомђ домаћемЂ воспитанхвд поступати. I. Вјковичб ДћтонаставникЂ. НАИМИЛ1Е. Изђ Темишвара, 12. 1ун. т. л. Ништа правомЂ Родолвдбцу неможе мил1е бнти : него кадЂ види, да младежЂ собственннмЂ жаромЂ распал^ћна , за сво!омђ Народност1ВД н данБ и ноћБ гине. — Ту н4гово ерце мора заиста одђ радости занграти, а душа му споконна бнтн; ерЂ са тнме онђ с.е увћрава, да нћговв Родђ н нћгпва НародностБ, и онда, кадЂ н^ћга на лицу овогђ белогЂ свћта више и нема, не ће пропасти. Тогђ радостногЂ позор!н д самБ данаеЂ овде оче. вндацЂ бно. Наша Србека младежЂ, кол овде Мудролвдбје слуша, да бн свЈме Хстор^е ЦроФессору авно св м

благодарноств показала, поревенн се и наими свирачс, кон су му увочи н^говогђ Имендана свнрали. Ту се никакве друге арЈеви су чуле; него само наше Народне, дакле све само Србске. Ово слушамћн, са особигомЂ радост1м рекнемЂ у себи: Мои милн СрблБи, н1е се боагн, да ће твод НародностБ пропасти, кидђ овакову подмладину нмашЂ. -— Лаку ноћЂ, Србска младежн! Вогђ те жив10!! — И са оне ће мн стране гроба ован часЂ незаборавл -ћнЂ остати; и са оне ће ми стране ове радости сузе, као и сада, нузЂ образе тећи. Т. РадичевићБ КонтролорЂ у ц. кр Ммтницм н Соларн. ШКОЛСКЕ ВЂСТИ. На умножен!е н подкрћплеше Фонда наши На роднн Школа свеусердно у шанну даровали су т. .1. ГГ. УчителБи изђ Окруж1н Великоварадскогт., као; М|хаилЂ Флоре, Гросскш, 5 Фор.; Ншола Алба, Каранскш, 5 Фор.; Сум . ВакнцанЂ, Бтлск1н, 12 фор. 30 кр.Ј Софр. Иоппа,Вел. Марушкш, 5 ф .; Вас.; М оразЂ, Сшкскш , 2 Фор. зОкр.; ПетарЂ Н оповнчб, Крајовскш, 2 Фор. 30 кр. Дим. ВослннарЂ Кочубачкш, 2 Фор. 30 кр. Георгш СтеФанЂ, Калачачкјн, 2 Фор, 30. кр ; Нн;ола А л б ђ , Петегдскш, 2 ф . 30. кр.; Аван. П а п п ђ , Олчскји, 1 ф . 40 кр.; Георгји КарчисЂ, КарасскиЧ, 2 ф . 30 кр; Вас. Дамса, Пенћскш, 2 Фор. 30 кр.; Пареенш II а п пђ , Кнрацерскји. 5 ф ; \1| х. М1ханловичБ, Вунђесдскш 5 ф . ПетарЂ МундруцесЂ, Вел. Варадсши 12 Фор. 30кр.;Ншола Т онцђ, Варад Веленцсши 5 Фор ; Нјкола ПоповићЂ, Чехскш, 1 Фор. 4о кр-; Ф м1ппђ Г а л "ћ , МадаласК1и, 1 Фр. 40 кр; ОводорЂ Суто, ђапвдсин: 1 Фор. 40 кр.; Консг Савнчв, ВашархелБскш, 2 Фор. 30 кр. *)

+ ) Д< е препохвално и благородно дћло, што милн наши СерблБн на онаи ОлтарЂ жертве приносе, помоМвд коегЂ ое НБЈова нћжна н недозр±ла младежЋ благонравно воспнтава, и свои умЂ обучавамћи све већма возд -ћлава и разв^а; помоћЈвд коегЂ се шЛона Народноств сохраннва и већма нодиже; поиићпвд коегк онн таму нсвћжества непредЂ очЈвд разгоннвавдћн свћтнломђ знанн ос1Двамсе , то ће ми свак!и правомислећЈн РодолмбацЂ безЂ сумнћ одобриги: али напроти†неће ми оиђ ни то онровергнути , да е непр !Дтно н жалостно, што чнтамо са. мо нмена на таи светнн Просвћшгенјч ОлтарБ жертве приносећа, понаинвше слабонаплаћенн Сербскн н Валахјиски Јчнтелл. — Мстина да свак !н родолвдбивБ1и СербииЂ отЂ свег ђ сердца