Пештанско-Будимска скоротеча

С1епсогига огсПпа1иг, е1 сигае ап^тагит аЈтоуе1иг, Јто пес ас!С1епса1е 1п8П1и1ит а(1т11111иг, ди! ас1 ттиб ћитатога поп аБбо1\11 б1исПа, ди^п јто ти1п епат Р1гИобор1пат е1 Јиб раЦ Јит 1гас(:агип1. 1п БхоесебЉиб Бапапс^б аБ аН (Јио 1етроге Иет Геге оБппе!;, ехсејзпб (П51псиБиб топ (ап1б, ићх гш? вепа рагеп1ит б!Гоб агсе! аБ а!иопђиб б1и<И1б, ргои1 епат Шоб, ^их хп СГоесебЉиб Ах-асПепбх, Ракгасгепб1, е& Саго1об!ас11епб1 Је§ип(. ВтЈепбеб С1ег1С1 ро[1бб1тит Саг1олчс11 рго 8асегс1опо рагап1иг. Л Т оп ег«о оћ ЈеГес1ит т51гис1;огит С1епссгит, бе<1 оБ 1епиет ћогит рготхбшпет с1аисЗхса1 тогаШ еЈисапо рориН, дшрре диЈ ГатхШб ргаесНи сига ћагит а сига апхтагит сНвЦаћипШг. 8ес1 ћаес отп1а ас1 оћипепс1об ћопоз апхта1чт1 раб1огеб 1оп§е поп зиШсеге Шиб1;пбб1т1 Есс1еб1агит АппзТез орпте поуегипЦ поп етт биШск басе1"с1о1ет баепШб 1ап1ит еббе 1тћи1ит : огЈо, сНбсЈрћпа есс1еб1ависа, е! атог ра51о1'аћб оШсћ хп ејив биссит е1 бап§шпет аћ1ге, 1с1 ез1: 111е рго Ги1иго б1а1и био ех 1о1о ес1исаг! ^еће1. Арис! поб јиуепеб ас1 С1епсаћ'а 1ПбЦ1и1а ассес1еп1:е5 поп 1п с1аиб1б 8ет1папхз, зес1 зш^ШаПт рег С1Ух1а1ет НаћхЦап!:, е1 сегЦб 1ап1ит ћопб ас! со11е§1а е1 есс1еб1ат уетип!;, 1о1о аи1ет гећсрло 1етроге б1ћ1те1 Јрз15 бип1 геИсц. Шгит ег§о С1ег1с1 ј(а еЈисап розбтЕ, и1 ћоп1 ћап1 раб1огез, ЕхсеШз Рхчзсех-Љиз <Ијисћсапс1ит гећпдио. ХЈс рготс1е с1еГес1иб 151е бирр1еп роббп, е1 С1епс1 (1е511паЦоп1 биае сопГогптег ес1исаг1 та1еап{:, битте песеббагшт еззе сгес1о 8ет1папит. Шпс ћсеа1 тНи Ехс. Ргосегез бирег ћос оћјес1о тос!1са ргоГехге. ћ.) 81 ћепе Кипсшт 1п |;еШ «о ; II. 88. е1 00. ргоропшИ ге§и1аиопет 8етшапогит рег Оери1аЦопет ге§п1со1агет. Е .е §и1аЦо гегит ргаебирропЈ! ас!еб5е1'е5, V. §. Коп пето уик ге«и1аге ћог1ит, иесеббагхо со§х1ап с1еће1 {енепит аћсјиос! 1п ухсхша сЈотиз еји5 зхЦ1т, ваерхћиз схпс1ит, бесПп1егпе та1е, аи1 поп а<1 §из1;ит еј'и5 ог<Ипа1ит. 1п с5еГес1и

не рукополаже за Свештеника, нити се у Богослов1к) пршма, кои иЈе поне Гумнас1алне науке свршјо, а млоги су одђ нби и философЈн) и отечественна права слушали. Тако 6 исто одђ некогг. времена и у ВанатскимЂ Д^ецезама, изузбЈмагоћи м ^ста рудокопногг. Окруж1а, гди сиромашство родителж задржава с51нове одт> вмши школа, као и млоге, кои су изђ Арадске, Пакрачке, и Горнво - Карловачке Д^ецезе. Будимске се Д^ецезе Клирицм понаивише у Карловачкои Вогослов1И за свештеничесК1И чинђ приуготовлнваго. Дакле нерам.тћ зато наше народно воспитанхе, што немамо учени Свештеника, него зато, што су ови слабо снабд^вени, ПаКЂ 1и брига , КОК) О сб010и породиц51 носити мораго, одвлачи одт> душепопечителства. Али да то све 10ШТБ Н1е доста, да добре Свештенике доб&1емо, наибол^су знали сами Свап ^еноначалницм, ерЂ Н1е доста имати само учена Пароха: редЂ , строгостб црквена, и лгобовв кђ пастмрскимЂ своимђ дужностима мораш се тако рећи Свештенику у крвБ претворити, т. е. онђ се мора за будуће свое положеше са свимђ изђ темела воспитати. Кодђ насЂ младићи, кои се у Богословскимђ школама за Свештенике воспитаваго, нису у Семшар1ама затворени, него живи свакш за се по вароши, и само у изв^стне часе долазе у школу и у цркву, а остало време сами себи оставл^ни проводе. Д1огу ли се тако Клирицм воспитати да добри Свештеницм буду, Вмсокосл. Великашима на разсуждете оставлнмђ , а да се недостатакЂ оваи надокнадити, и Клириц&1 се опред !злен1К) свомђ сходно воспитивати могу, н одђ мое стране налазимЂ, да е Семшар1умЂ необходимо нужданЂ. Дозволите ми дакле Вмсокосл. Великаши! и о томе предмету мое мнЉше псказати. в) Ако добро поруку разумемЂ — Славни ЧЧ. и РР. као да уре -ђиванћ СемшарЈума преко регшколарне Депутац1е предлалсу. Уре1)Иванћ какве ствари предпоставлн сухцествованЉ исте ствари, н. пр. и;елили тко уредити башту, мора се наипре ммслити, да некШ просторЂ обгра1јенЂ суш,ествуе, кои е изнутра рђаво, или поне ше по вкусу разположенЂ, ерЂ гди нема никаквогЂ простора, ка-