Пештанско-Будимска скоротеча

306

Благословг обштми сл^днт' ће д4ла Тн За благо, срећу Рода клонећа се; А сиавног' Имена Гћу рковнћа Споменнкг блистат' ће кодг потоика!

ВЕСЕЛИНЂ и СРЕДОЛ. 1дмл1а (превео Младенг И л Ј и ћ 7.) Веселинг е старт. бмо. Године дубоке старости иице су му нко сабрале бвтли, и брада, кон мј е нЉдра покрмвала, б-^лиласе. али 6 за го опетт. у н"ћмЈ н4ка живостб, и см^рна учтивоств обвЈтавала. — Често е онћ у пролеКе сладк!и ноКнми еант. прекидао, и пр^итностБ у роси окЈпаногт, штра гледао; а поредт. тога и милоцвркЈтагоћи шева, исногласнБ1 славгн , као и младм стадО пас\ћи пастмра п-ћсме слушао; при чем* 6 свагда, кадт. се годб младБ! свои година и сретне прошлости опоменуо, бисерну каплш сузе нзт. оч1Н) пустјо. Он^ е добра свол добротворномт. и праведномЂ Богу, кои га е сђ богатммЂ стадомб обдар1о , благопрјнтномћ тишинолп, и миромт« благословш, посвештавао. Свак^и данЂ онт. е рађа1оКесе Сунце предт. својомт. колибицомт., или у своши баиди, којо е онт. самЋ својомт. рукомЂ украсш, и плодоносиб1м1. дрвама за свое унуке засадјо, поздравлно. — Онт. се свнк<>мб чов&ку благонаклонБгмт. и добротворнммт. иоказћЈвао: и онда е тект. праву радостБ у сердцу своме осеКао, кадт. е коме какво добро учинити могао. Онт. е радо жедногт. напош, радо гладногђ наранјо. Вданпут"ћ седећи предт. колибицомт. својомт. гледао е он-н невино играгоћесе нганце, слушао е бленн-ћ нбгово , а и нсне умилно свирагоћи ИастБЈра <|>руле ; и тако спази едногт. непознатоЈч. и младогт. пастнра, кои се таман-в испредт. н^ћга удалити хтеде. -т Оваи младиКт. 6 бјо е л^погљ и невинммт. чертама украшеногт. лица; кои се ВИД10 тако уплашеннммт, бмти, да већг едва е отт. страха милити могао. Веселиин видећи га таковогт., иохјити предт. н+.га, да га обишао не бм, и благимЂ отеческимт. речма запБЈТа: „ЗаиЈГО си се тако уплашјо СБ1не ? да се нје какоио дивје свинБче, медведт., и.ш лавт. на тебе устремт? кадт. си тако знолнанБ и уморент., да едва идешт., и као што се види, тм си ико и уилашенЂ. Гов.ори! шта ти е? 11а ако ми Богт. допусти , и могућно буде, н ћу ти драговолБно помоћи, Аиде самномЂ ближе ко колиби. с

„Добро готро ! добра сћдино \ и овако га поздрави С р е дЧ) а, — Т б ! мора обгги да си какав -б добротворт,, и тебе е Богђ валБ 1а само заго створјо, да другима помажежт.; — ерЂ ми већЂ као непознагоугк помоћБ обећавашн: — и ако е тако, то ћу ти са†мои догађаи драговолвно сообштиги; тм ћешв сердцу пршмити и мени помоћи. п Ц самБ овде на едномЂ не далеко отстоећемк мксту, кое ни самБ знао, да е опасно, мое стадо пасао; на то еданЂ гладанЂ ливђ дотрчи, и насрне на невинне овчице; н ји почнемЂ бранити, а он ч. отвори свон прождрлБива уста, и упути се на мене; но и се таки уплашимЂ, нагнемт. бФ.гати, и у бћгству се страшно осакатимЂ на бданЂ трнЂ, зато добра сћдино! лшбезно те молимђ , да ми га изђ ноге швадишЂ, и ран\ ми заВБ1вШЂ." СадЂ се у старцу чисто куцашће сердце жаромЂ сожален!« воспали, и натера му изђ 041Ш сузе. Онђ е сђ непознатммЂ момчетомЂ исподт. руке до колибе ишао, гди приспквши, извади му трнЂ изђ ноге, рану му испере, и привеже « л^ћкарнвшЂ травама. Потомђ почне му овако говориги : ; ,Сладк1и смне! твое младе на лицу черте као да бм ми познате ОБ1ле ;да ни си тБ1 оногт. старогЂ Радослава, мо«ђ послћ Бога првогЂ добротнора сб1нђ ? номе н не само за мое стадо, но и за самЂ животђ мои благодарити имамЂ. И самЂ сиромахЂ бвш: но онђ ми отђ стада свога полу поклони, и тако ме подпомогне." ;) Естб , добра сћдино! л самБ старогЂ Радослава смнђ. к ВеселинЂ. В-ћруи ми! Тебе 6 самЂ преблаг !и Богђ кђ мени послао. Скоро ће већЂ 30. година бнти, откако самБ га изгу610, — Радослава, доброгБ могђ Радослава. Отђ оно доба много путш самБ га траж1о; алЂ никадЂ га наћи ни самв могао; —валБда су га злогвори, видећи да ми е добротворЂ, изђ мои руку отргли; или може 6в1ти да е отишао у друпи 6 олби предћлЂ живити. Ахђ ! само да бв! га јоштб еданпутЂ видиги, и за многа мени учинћна добротворства благодарити му, могао. РадоснЈе бм као бла10дарант. у гробк стушо!" Средоа' /Грећа 6 већЂ ово година, узданувши — одђ како га е Богк, да му душу опрости, у бо.њи светБ пресел10, и онб е сирома тако исто всликодушанЂ и доброгЂ срдца 6&о" ~ „ В е сел 1н ђ . Хвала ммлостивомђ 4>огу загрливши младића , и мокримЂ очима погледи га, — ^хвала нћму, кои те е кђ ме-