Пештанско-Будимска скоротеча

307

ни упупо, тр.огт, отца доброчннства барч. у теон ћу почитовати, и биаго,1арити моћи." ;; Оди Синс! оди ! мене е Бо|"в оа оничимт» благосиовт, и ни > че\п. ие оскудћп;пп.; Ево вндиип. оио девопче , оио в мое сладко единчн, мои кКи, насгкдница целпп. д|оп, добра", — дал"ћ овако в < вои разговорт, иродужЈо окренувши се кКери свок>и „рво е оноп., носл-ћ Вога пркогт. добротвора могт., смнт. ; н4иу можепп, захвалити, што ни у чемт. оскудћвали нисујо ." МладиКт, е красант. бмо; са \коврченом-ћ нЈкговомт. косомт. тихЈи зеФЈрЦућ непр^сгано се цграо, бело румениломт. ооузето лице, црнн1 04110 нћговм, стидлбииб1и иогледт,, нен|>е<тано се око Ми.шце (тако се именовало то д-ћвоиче) бав1о. Д'ћнице су се по онодобанЈнкмт. обич; 10 за три дана промшилнвале, тако с»- исго .> она. али треКји едва дочека данч,; кои кад'в прође, пружи иладиКу снот лк>бве рд ку.Старцу сл се садт, с^ зе радости низт, сре брну браду ваивл^, кадт, види ово радогтно за н'Ј>га иозориште: паич, почне плп. онако свош бескд>. „Да сте благослонени ! добро творств\ е ово награда, и сад-к самн веКт, одт. наигрећн1и лтд1и: ерн свободноу гробћ сг упамт. I" У Соедину. РАДОСТНЕ ВЕСТИ. П е ш т а, 8. ЈулЈа т. и. Синоћв около 8 сатш ирн< п-ћиа е окдк на паропиову ,.Самш - .онч, ," Нмона Кксцеииенцјл нашг родолшбнвмн н обшгеигобиеннмн Арх1 Епгскош . н Ми I ро11о.1|т 'б Госнодинг I о <: и ф г Р ад ч н ћ б сретно и у нннпожелитеишемт. здрав.но , гд-ћ ^е се <-аио диа дана бавнтн, а треМи данч, , т, е. 10, 1уи1а отпутова ће у Но;куи1> на аемаивскш Соборт. ради оо1ценароднм наши д-киа. — Виаго Народу , кадг тако родоигобивогв, трудоигобивогЂ, бдитеиногч. и предоброп Архјпастмра има.

Пешта. Као што смо у пр. ћашн-кмт. 51-омт. Чи сиу наши Лис-гова авиин, да в Вмсокороднвш Г. Еуг* 1и "1. Гђурковичћ, Верх. иаши Народн. Н1к. кр' Надзиратеић за Краићвског-в Сов-1;тника свемииостивМше наименокатћ; тако садт. наводимо Нћгове оне засиуге. кое Нћ. ц. кр. Веиичесгво уваживши , за своеп. Га Сов};тннка наииеионати свемииостивкише удостои; као : Како е О н-б пр!е 4. године, као 11. пунм год. при нашои Шкоискон Денутацш бадава сиуже1ни Фјшкаи-Б, Верховнмм1, н. Народн. Н1к. кр. Надзнратеи -ћмт. постати удостошсе; то с.е и<'тогђ и-кта, ради носмотрен а Н; ано< и наши Обшесхва, шкопа и Учитеил, и на пчтт. крене, за кратко време, нимаио нештедећи свога труда, свога здравин, и данв и ноћ«. путумћн , да бм само доиазећји му из'1> Народно Фундацгонаине Кассе тришаи. в ћма уштедш, сва Об1цества, кром4 нћкоиико ико на сграни иежећн маим мћста , приђе, и у свнма точнћише прегиеди; у каквомт. се станго н апе Шкоие и Учи геиви наиазе; како се Свештеннцм и Обп^ества са Учитеикииа, и обр <тно, сиажу ; коиико д кце за шко.<у способне има, и кои' ко 1и ову посћштанан)! како шкои ки Фонди стое и т. д. пакт. гд-ћ е годк каковми недосгагакт. и неуредностћ нашао, ту е зван^чно и онда и послћ наиагао, да се све точно у снои редт. донеде : Нрнтомт. е свагди биагомудренно нреноручугоћн н опомингоћи учинго, да У читеини Свешгенннке и Обштникн, а и они Јчитеић као лнне Званнчнике ночитуто, да се између себе дчбро назе и взаимно игобе; да се д1;ца п|)и.1'ћжн1е у шкоиу шапго, да Г, Г. ■ кружни Дјректори снуда на а внБпп. Иснмтима присут<'тнуго; да Г. Г. Педагопчески ПроФессори, и сви други Учитеики своа Зван1и приикжнкише отправиаго; пакв за то кратко време у чин10 е и то, да су се наши Шкоиски Фонди подт. Нкговимћ мудрммг руководств^емг не само у бои|,ш ред - в довеии, него се и <-ве више умножаваго; и о;ш су те Нћгове засиуге, кое е Нб. ц . кр. Веинчество, нашЂ биагоу I робнми Царт. и Кралв уважјо, и Н ћга свонмђ Совћтникомт, свемииос.тив-ћише наименовати биагоизнои1о. — Како Га дакие не бм и нашт. миими Родт. п и тако ићпомт. достоинсгву , и отт. Цара огИИЧНОМ1. укаженјго, свеусердно ночитовао и уваж^вао! И да ии бм се кои Сербинт. нашао, кои небм тако ревностногб , трудоигобнвогт. и знатногт. Сербина возлгобјо, почес.твовао н уважш ! —

ЛШБЕЗНБШ И МИЛБШ СКРБСК1И РОДЕ! К.адт, саив се а пређе дв-ћ год. огвааао Нвјово ц. кр. ЈВеличесгво, нашегт. благоутробногт. Монарха Ферд^нанда, понизнћише јиолиги , да намк повреннми кнбижевно- беллетр1стјчнв1и сада изв!лазеН1и Лнсгт,, подт, именемт, в Неш ганско - Будимскогђ Скоротечу," свемилостивћише даруе; онда мон цћ.њ ни иашто др}то нје те;кила, као и данасч. шго не гежи ; ниги Не нашто друго тежити; него само на то, да бв! н ск НБиме, као ст. правммт. ^чености и Народности наше Органомч., миломв Роду Сербскомт. у тому иолзовати могао, што бм се благонадеждна наша учеНасе Младежт., о чему смо се за ово кратко време Д оволбно већћ и увЈзрили, овдЈ; н'а полш Ученосги и Лггературе свое, овдћ пакт. у сладкомн своемт. МатернЈзмћ езмку, све више упражннвала; а вообш ге шго бм и цћо нашт. читагоћш, Свћт к у изображен1го и знанго равно и споредно с7, другимт. С в Ј јтомн напредт, ступао; и го безт. икакве друге мое користи; ерт-., шта више, онда са\;в се а предт. Нвшвимк ц. кр, Келичествомт,, а и Цредт, цђлм.мЂ Цочитаемммт. Нуб.пкумомк лкно обећао, д а [.V и на обштенародно нашв Благо, т. в. на умноженје нашегч, јопјтб слабачкогт, школскогт. Фонда, кои се данаиЈНБИмв даномт, само отт. кукавнм и сиромашнм наши .Учигелл, и са.мо отв прочи окоио истогч. Фонда дћиствугоКи Лица 1 подпомаже, ежегодно отт. сваке посред-

ствомб вмчпереченогч, *'1исга доомвене краицаре половину радостно и драговолћно жер?#0#?»ти.Тако св»кш Сербинт.- изн овога • лагко увмдм јн може , да а за себе никакву се

никакву