Пештанско-Будимска скоротеча

бичну корнстБ траж!о, ни самв: него самћ и сердцем1> и душомт« теж!о, да нашемт. Роду ЈошБ едне, ради скорЈег-в у просв-ћштешго напредовзна. Новине прибавимт., кое самв и получ1о. Дичимосе дакле, ш о свемилостив-ћшши напгн Ца рв и Кралв Сербске засл\ге тако Уважава, и цћо нашг Народт. отликуе: И мв1, топл-ћиша 6 јди б«1агодарноств НбЈовоМтј . цес. крал^ћвскомв ВеличествЈ, данашнвимЂ даномт. двое Новине имамо: а кал, се веНв принуждавам 'Б предв цћлвшн Свктомт. безпристрастно исповћдити: то заиста морамт, истину рећи, пакт, му искренно и авно ево открмти, да се не само мо.ме кнБИжевно- беллетр ^стЈческомЂ Листу због-к малине Нредчисленника, а ЈоштБ ктому збогт, слабогћ оп, гдккои плаћанн, оскудно води; него и полггЈчнвпп, нашимђ Новинама. На тк<> е т<>ме уз[>ок'Б? нитко дрмми , него опнтт, мб1 сами! — Наши почитаеми СовокупителБИ , коима усердно благодарии , исгин « потрудили сусе Нредчисленика совокупити, и имена шпова нам!, послати, пуда и коме Листови да се шилк>, кое смо мв1 свагда точно и и^вершивали: али на велику нашу жалосгн ве^в више пута искусисмо, да нам-в нћки отћ исги Нренумеранта чакЂ 36 о и 42-о Нисло натрагт. повратише, и тект. онда, кадт, су сва пређашнн Числа читали, з пвггкуш, тко ш ц пренумерјрао. Ево како намв и една ц. кр. Пошта изђ знатне и повелике вароши С . . . . о едном -в Пчедчисленнику пише; — аПбСПОШШСП, Заи^епђе, «П& Г(1 ГђШ ђ1е рааг ©иШеп Ји $еђеп$ јеђоф ђаШ ег дегп шп[оп{* ЗеЦит} §и 1с[еп." Дру ги опетт» сва Числа при себи задержаваго и читак), али за нви припадагоНе новце никако не исплаћуго: ерг ово е већ-в тр^ћа година, откако н мои Лисгт. издаемт., пакЂ многи Иредчисленницв! јоштв от -в первогв полгодишн-ћг -в Теченјд 1842. године преко 1000 Фор. сребра платили ни су; а шта да рекнемЂ за друга течен1л?! К«ому, судеКи по множини нашегЂ читигоћегЂ Народа, могло бв1 се нви јоштв и много више на повременне наше Листове предчислдвати ; да Мздавателв свои потребнвш трошакЂ за нви, изђ свогђ жепа неплаћа; али шта е тому узрокЂ? - то ,! што се еднима недопада Нравописаше, другима Граммат1ка, треКима начинЂ писана, четверти немаго волго на читан^ћ, пети.ма е скуно, а н"ћки опетЂ, ако имђ се само два, — три предмета у Листовв1 не допадну, то одма потегну проти†Листа овако: „Невалн Листв ни за потуру; нема ништа у н1 ,м\ доброгЂ; зашто Н1е оио овако написано, а ово овако, и т. д. придодавагоћи му свакоаке неугодности. А зашто? — То они сами знаду. Ево БраКо, кака†намЂ се показ,)е напредакЂ! — —Мв 1 слимђ , да се кодђ наши СоотечесТвенника , Мађара и Н^ћмаца, тако игго ни помвшлити не може. Они вообиде сви теже, да свое Кнвижество распростране! они даго велике награде своимк Списателвима побужденјн ради миле имђ Народности: они сви едва чекаш, да какакЂ новђ повременнвш Листђ на полго Уч^нности и Кнвижевности д^ћиствовати почне, пакЂ онда сви и вв1сокоученни, и нижегЂ реда Читателви единокупно као трудолгобиве пчелице поврве, не само на н'ћга предчислитисе, и изђ нћга сладкји изобранкенјн и просв"ћштен1а сокђ почерпавати; него га едни и са умнвтмЂ своимђ производима подкрћплгого, а др\ги ст. нужднвЈМЂ новцемЂ у помоћв му пригичу. Но ово кодђ насЂ, као што самв искус^о, још гв дубоко спава; ербо наши Великаши, наше Спаје, Богагирцв! и многи други наши Читателви, чинесе свему томђ као и нев^ћшти, и ммсле, да се сва Народноств у томђ состои, кад н се кои самоосеби и о сво1ои собственности брине. „Нека НовинарЂ,— веле они , — Новине издае^мм Немо ш драговолвно читати: а.ш не ћемо Новинара у.пмтати, да ли н"ћму печатна, сорадницм, паширЂ, пошта, и дрме ман"ћ потребе бадава дођу?"Мнни напроти†нимало н1е тежко при момђ званичномЂ станго за Скоротечу трудЂ свед; шно полагати; ше ми тежко гд'ћкого неугодноств збогЂ истогђ Листа и поднети: али ни мила Сербска Браћа, мбголимђ , да нећего желити, да, ма кои му драго Издавателв, осимђ свогђ другогЂ труда, и жертве у новцу са своимђ уидербомЂ на издаван-ћ Лисга приноси. Ако ћемо мн, милни Роде! тако чинити; то бадава поединв1 Лица са†трудЂ и све нвгове жертве; бадава обшта желн и р-ћчи: „Народноств, Народноств! бадава сва надежда „будућегЂ Народно гђ бла гостолнјн "; бадава „М и л а Славенска Узаимноств!" — 'Гако изђ горенаведенв! узрока вообште свакш видити може, да самв принужденЂ са издаван^ћмЂ П. Б. Скорогече за н г ћко време ирестати, и то догле, докле се небн наши родолгобиви Нредчисленницм умножили, и докле не бн1, по начину наши Соотечественника, отђ кои се само на еданЂ свои повременнми Листђ нби више хмддаса платомт, напредЂ положеномЂ предчиславаго, иониприпадагоћу имЂпредплату напредЂ положили. А моимђ лгобезнвгмЂ Нриложницв^ма топл ћише на НВ10НВШЂ умнммЂ производима благодаримг, купно препоручугоћи се, да ме и у оуд\Ке, када Скоротеча измлазити буде, са своимђ Ироизводима удостое. Издавателв.

Издавате.«, Днм. 1ован0внћћ. —

) ПЕШТИ сиовмма Канмедовимк.