Пештанско-Будимска скоротеча
* I-: н м о \ ! •: .ч рег Ехсе11епиб51тиш П1иб1п551тит ас ИеуегепЈјбзЈтит Боттит Агс1н - Ер1бсорит Саг1оу1сеп5ет ас Ме1гороШат, б. С. е1 К. Ар. МајезСаИб ас(:иа1ет бСаТиб тигт СопбШапит Ј О бЕРНХЈМ КАЈАСПСН т оБјес1;о ге11 §10паг1о Ог. К. п. ипИогит <Ие % 5ер1етћпб 1845. т ТаБи1а Ехс. Ргосегит ћађИј.
бегеп1бб1те е1с.
I
п "гаујћиз тох рег1ес[о II. 88. е1 00. Кипеш аг сИбсиббШпет Ехс. Ргосегит сЈесЈиспб, е1 Сг. Е. п. и. Ке§тсо1агит Ке1ј §10пет е1 РпуИедо ргохЈтеГег1еп11ђи5 оБјеспб песезкапит еззе ри1о , и1 би!> 1111 по рег1гас1аиоп15 Ех. ћијиб Тађи1ае КитШЈта бепба теа срлоас! отп1а ргороб11огит Агћеи1огит рипс1а 8егеп11ап уе«1гае е1 Ех. РгосегЊиз ехропат. Јат срлш^иа«т1а е1 р1игеб бип!; аппх, ех с]ио НеНдЈо Огаеса опегЦаПз сИае1аШег сју11а!;е (1опа1а ехб1П11:, е1 Ог. Е. п. и, Ке§тсо1ае 111 уегоб е1 т(ЈиБ1[а1об ра1пае ДПоб гепипсаап, гесерп е1 соор1ап бип1. 1п бес{ие1ат ћиГиз та §п! с1Јае1аПз уоп теп1)бб1та Је Ке§е е!; Ве«по §епб 151а отхиБиб, диЉиб геПсЈих К. СаЉоПсГ е1 ЕуапдеПсЈ Ке§п1со1ае §аис1еп1, јигЉиз е1 ђепеНсш ропг! с1еђиЈббе[. бес! ба1 1гЈв11 ипхиб бетхзаесиН ехрепеппа есЗос^! битик, Нсе1 хпсопсибба Гхс1е1х1а1е , 111 ђеШз еххтха СогНкисИпе, е1 хп1етега!а Кед! е1 Ракпае ас1Нает)пе техч1а техп1x5 асЈјесехчп!;, ех бо1етпх х11а 111 уегоб е[ «епшпоб РаПхае ГхНоб соор1апопе пиПит 5апе ћас1епиб, аи! УаМе ех1§иит геЈићсЈаух! ето1итеп1ит, српп јто ркхгјта ехрегп бип1 (Зе1птеп1а ас!ео; и1 ех бр!епсћсћббхтхб ПНб сНуогит Котапогшхз 1трега1огит е! Нипдапае Ке§ит Ароз^оћсогит ЕеороИг I-, Јозе-
С Л 0 В А Н -ћговогЂ Превосходителства ВмсокопреосвлвЈенМшегЂ и Вмсоко« достоинћишегЂ Господина АрхгЕпЈскопа и МитропоА](та 10СИФА РАНЧИЋА, гоБрена у главнолљ засђдашго у Табли Магната 4. и 0. Септ. 1843. год. важнммЂ предметма, кои се одђ Славнм ЧЧ. и РР. у мало пређе прочитанои поруки на разсматран!з В&1сокославн&1МЂ Великашима предлажу, и кои вЉроисповЉдатне и Пр1в"1лепе Греко-нес1;дин4нб1 жителн изближе додирак), налазимЂ за нуждно одма сђ почетка овогђ разсматранн, ВашеМЂ Вмсочеству и ВмсокославнммЂ Великашима мое мбтсли и мн!;нш, о свима предложенм члеиова точкама понизно изложити. ВећЂ петдесетЂ е и више година, одђ како е восточно Греческо в1зроиспов4дан1е у државномЂ Собору правомЂ гра^анства одарено, и како суГреконесЈдин^ни овогђ КралЉвства жителљи за праве и непрекословне Отечества Смнове проглашени, пршмл1зни и присвоени. По овомђ ЗемалћскогЂ ^обора заклгочен1К) треба да оваи кодђ Кралн и Х.рал1;вства нахтзаслужнш НарсЈДЂ сва она права и сва она благод ^знхпн ужива, коа уживам Римокатолицм и .Евангелиим. Али доста жалостн &1мђ искуствомЂ половине в !зка ув1зравамо се, да химђ Н1е досадЂ никаква кор &1стг, одђ тога, што су за праве и рођене С&хнове Отечества торн;ественно пршмлЗзни проистицала, али ако е и проистицала, она е заиста врло мала б&хла, премда су они постонномђ в !зрностћу, особит &хмЂ у ратовма мужествомђ и непоколебгшомЂ кђ Цару и Отечеству приверженостћу, заслуге на заслуге гомилали^ шта више, многе су неправде искусили тако, да одђ оим наисииши бл. Римски Тмператора и Апостоли-