Пештанско-Будимска скоротеча

р!п I., СагоН VI. е1 Мапас ТћеговЈае Рг1у11е§1Ј5 ш1н1 Геге јрага ге51скшт бк, П151 акЈббипа ге§1а е1 Аи§иб1ае Оошш Аив1пасае Огапа е1 С1егаеп11а. ^иат 1а1е ра1е1 Б.е§пит Нипдапае е1 ргоу1пс1ае енЈет а(1пехае, ^ио1сипсре 5ип1 аиПса е1 аНаОЈсав1епа, Рога јисНс1аг1а е1 аНа ге§'т оШс!а, пибрГат ћотхпет Сг. ц. и. Л. аЈ(Нс(.ит, ехсерпз с1иоБив бесге[ап1з, гереггез. Шгврјат Ргаезев, пичрЈат СопбШагШб, пибрјат Аббезбог ^иаНзсип^ие Гоп јисПсЈаги аи1 оесопотјсае СогрогаПопЈб! — Отпе5 сН«ш1а1е5, отпја типега е1 оП1сЈа 8а1ап5а1а, отпез 11а сНсепЈо П1иН е1 уЈ1иН р1иб шшиб (Нујба 5ип1 јп1ег ујгоб К. Са1ћоНсо5 е1 ЕуапдеНсоб; 1ап!ит гп Саб1г15 е1 С1аи51г15 ГоПипат г[иасгсге 115 геНс1ит!! Сег1е поп ГиЈ1 151а тепб с1!\ т огит Шогит ра1гит , <1ит 1е§ет 1791-о соп(1егеп1, <1ит СопбШа јп1геп1, и[ по5 111 тегоб е1 1пс1ић11а1о5 сћагае ра1пае ПНок аДеосрле Гга1геб зиоз гес1р1а»1. Бит Је аћго^апЈа Сапсе11апа Шупса а§егеп1, 111 ћипс тос1ит 1оси11 бипб 88. е1 00. аппо 1791.: „бсипиб Ги^игоз, ди1 51П151ге теп1ет е1 сопвШа поб1га ји1егрге1еп1аг, е1 ГоПе сопс1уЉиб поз1п8 Сг. п. и. Е.. регбиасЈеге соп1еп(1ап!:, по5 поп еа, ^иа 111 ра1пае (Шоб сЈећетиб, сћагка1е (Јисх, е1 Гог1е 8ић аНдшћиб уегћогит 1ПуоЈиспз 1(1 уе11е , и1 рго ех1гапејб ћаћеап1иг; с[иос1 сит а бшсего ап1т! по81г! веши аНепит 511, пе Ш и11о 5ић со1оге ипсрат аШгтаг! розвк, е1 и(; регеппе бирегбк гебптопхит, поз уего ег^а Ма1е$1а1ет уеб1гат еЕ Ра1пат 51ис110 ргаесауеге асНаћогазбе та1а, диае беси1ига јиб1е теЦитиз, (1ес1агатиб: поз 1ат С1 \Ша јига, срлат еогит геП §108а, е1 ћепеПс^а Ст1а115, ргои1 Иип§ап ех ргаезспр1о ]1е§ит рго сопсННопе биа ћаћеп1, Сг. диодие п. ип. ГпсоПб ргорпа е55е уе11е, 1'то еозс!ет, б1си1 аПаб папопеб, диае гедпиш Нип§апае, раг1ебс|ие адпехаз ћаћкап!;, Нипдагок еобс1ет ра1нае Г1П05 (1ес1агаге, с1 ргае1ег ћаес отта, Га\огез с[иос|ие а КедЉиз сопсеббоб, ди1 сит соп81Ј1ипопе Ке§м

чески Унгарје Крал%ва Леополда I., 1осифа I. , Карла VI. и Мархе Терезје Пр1в1лепа, скоро ништа 1ИМЂ друго не остае, него една едшта в51с0чаиша КралЈва, и АутустМшегг. Дома Аустшског'' милостб и благоутроб1е! — Колико е КралЗзвство Унгарје, и колике су ПровиниДе сз, нвиме скопчане, колико е придворнћ1 и други Д1кастер1а, вмши судеиски м±ста и државнм зван1н, — па нигди нећеигв човека Греконее&дшгЈногљ в^ћроиспов15дан1Н. изузммагоћи два Секретара, наћи , нигди Предс1}датела, нигди СовЉтника , нигди Прис$дателн каквогг. в&1шегЂ судеискогг. мћста или ИкономическогЂ ДржавногЂ М^ста! — сва су достоинства, сва звашн плаћена, и све су тако рећи чести и кормсти више или ман^, али текЂ изме1)у Римокатолика и Евангелика подел^не: нћима 6 у воиски само и у Монастмрма срећу тражити оставлЈно. — Доиста ше то бмла ммсао блаа^ене памети Велможа, кадЂ су године 1791. законЂ дсносили, кадЂ су се сов!;товали, да насЂ за праве и истините милогђ Отечества Смнове, дакле за рођену свок) браћу признаду: овако су они кадЂ су о томђ радили, да се 1ллуриеска Канцелар^а укине, између прочегЂ говорили: „ Знамо да ће бмти и таковм, кои ће наше ммсли и совћтовани на криво толковати, и можда ће се трудити ГреконесЉдинЈнммЂ согра^анима доказати, да Мм немамо прама ш>и оне лгобови, кого бм требало прама Смнова Отечества имати, и да Мђ1 можда подђ завЈенммЂ речма то оћемо, да се они као странни сматраго: и будући е то одђ искреннм наши ммсли удалЗзно, да се дакле не бм ни подђ каквммЂ видомђ кадгодл могло доказ&1вати и да остане као в^чита св!;дочба, да смо се мм изђ праве лгобови прама ВашегЂ Величества и Отечества трудили предупредити она зла, кон бм као што се праведно боимо, одтудЂ сл±>довала, изасннвамо се, да мм желимо, да сва како грађанска, тако и вјзроиспов^даша права и благод^ншн грађанства, као што Ма1јари за свое станћ по закопу имаго, и Греконес^дин^нммЂ жителБма своиствена буду, шта више и ш>и као и друге Народе, кои у Унгарш и у скопчанмМЂ сђ нвоме частма