Писма из Немачке / Љубомир П. Ненадовић

.

ПИСМА ИЗ НЕМАЧКЕ 40

орден преда без оних церемонија које не подноси мусломанска вера. Султан Абдул Меџид, за време Кримскога Рата, видео је својим очима енглеску снагу и богатство, што му се врло допало, па једном приликом запита својег Шеик-Ислама, какве се церемоније морају учинити кад Турчин прелази у енглеску веру2 Правоверни Шеик-Ислам уплаши се ла Султану није пало на памет да пређе у ђаурску веру, па му изброји многе тешке церемоније, па напослетку рекне му: „кад Турчин пређе у погану баурску веру, мора на првом божићу да поједе читавог печеног мачка!“ — Султан мане главом и одговори: „све бих оно друго могао издржати, али печенога мачка не би никако могао појести.“

На плавој пантљици поменутога ордена за ноге стоје француским језиком написане оне краљеве речи: „срам било онога који што рђаво о овоме помисли!“ — У доба Едуарда, пре пет векова. У Енглеској, по свима судовима и по свима бољим пруштвима, говорило се само фргнцуски. И данас на њиховом грбу, осим многих других места у законским стварима, стоје француске речи: „Бог и моје право.“ Едуард, који је освајао француске земље, назвао се и француским краљем. Један мали случај, једна врло незнатна битка, потиште из Енглеске француски језик за сва будућа времена. Без тога малога случаја данас нигде не би било енглеског језика. У Лондону говорило би се француски и:то тако као и у Паризу; француски језик из Енглеске прешао би у Америку, а оданде свуда где се сада енглески говори. Кад су Енглези многе француске земље заузели и близу до Париза дошли, да су тада и Џариз освојили и у њему остали, данас не би било на свету ни Енглеза ни енглеског језика. Ту тако важну ствар решило је можебити једно пребијено копље, једна хитро одапета стрела. — Да је још једном чиодом ' приденута била подвезица за ногу оне лепе грофице, мање би био један велики орден, којим се ките ноге сбично оних

4

+