Писма из Немачке / Љубомир П. Ненадовић

50 ___ЉљУБОМИР П. НЕНАДОВИЋ

великих људи, који ништа не раде ни ногом, ви руком, ни умом.

Често врло мале и сасвим незнатне ствари повуку за собом велике последице и постану узрок неизмерних догађаја. Три гуске почну кречати, на то се војници прену из сна и виде непријатеље где се полагано, крадом приближују; они скоче, отерају непријатеље и спасу Рим. Три гуске окренуле су целу светску историју на другу страну. Римљани, који су умели да уважавају и славе заслуге својих војвода, нису хтели своју захвалност и признање ни према гускама да штеде. Сваке године, тога дана, хранили су и славили гуске, а тукли су штаповима псе, што нису своју дужност чинили и лајали, кад су непријатељску војску видели. Гуске од тога доба, откако су спасле Рим, носе високо главу, и кад прођу испод каквих ма како високих врата, оне свагда сагну врат. јер мисле да су тако велике да ће главом горе дохитити, Њима сав људски род има врло много захвалити, јер с њиним перима почели су високо летети — и писати.

Срби, пре Косова, са краљем Вукашином на реци Марици дочекују Гурке кад су први пут у Европу озбиљски корачили, победе их славно, па се онда пусте у велико весеље, а после тога без бриге сви легну спавати. Ноћу, кад се дигне олуја с великом кишом, изненада и нагло удари побеђена турска војска и страховити покољ међ Србима учини. Турци, кад је сунце залазило, мислили су да се сутра преко Дарданела у Азију врате, кад се сутра дан сунце родило, преко српских мртвих лешева, видели су отворена врата богате Европе. Једна чаша вина мање, једно будно око више, и Турци не би ни једнога корака даље смели учинити. Видовданска битка зауставила би насвагда Гурке на српским границама, да се на Косову случајно није десио један мален камен, један кртичњак, где је коњ цара Лазара стао, посрнуо, и заједно сацарем пао баш онда кад се битка решавала, Кроз сву војску пролетио је глас: паде цар! — Такве

о ПЕР у ан