Писма из Немачке / Љубомир П. Ненадовић

52 ЉУБОМИР П. НЕНАДОВИЋ

за потковицу. Дипломати и генерали говоре о својој мудрости, а не мисле да једна мала тварчица. један такав клинац, окреће све њихове послове. Они су сви лутке у рукама таквих мапих случа-

јева, а тим случајевима управљају природни закони,

М.

Ниједан народ не учи толико туђих језика као Немци; нико није примио толико страних речи у својој књижевности као они. Поред својега језика могли би створити још један језик из туђих речи које су се код њих одомаћиле. Особито су у прошлом веку примали од' Француза и што ваља и што не ваља. Французи примили су од Немаца само једну једину реч: кад су сувише весели, они, при куцању чаша, вичу: „тринкон!“ — а то је немачка реч и значи: „пијмо!“

И сада по свима круговима овдашњих рајнских купатила више чујете француски него немачки језик. Али то већ није оно што је било пре сто година. Немац сада, кад говори француски или енглески, он се не стиди својега матерњег језика; он има народнога поноса, као што га имају Французи и Енглези; он је свестан образованости и величине својега народа. Од 1815. године они су дух своје народности системски гајили, и одгајили га. Сада као главну жељу спомињу и весело вичу: још само да се ујединимо, па ћемо онда бити први у Европи! Народ постаће нација!

Сада се и руски језик овуда често чује. Од некога доба почели су Руси у страним земљама међу собом својим језиком говорити. Пре двадесет година то нису чинили: свагда су говорили француски. Мало у којој вароши овуда да нећете видети дућана на којима руским језиком стоји натпис: овде се говори руски. То је знак да почињу овамо долазити и они Руси, који никакав стран језик или не говоре,- или неће да говоре. Многи Немци почињу руски учити. Гомилама руских књига сада преводе на свој језик. Руске књиге у немачком

К

а за ии а н