Писма из Немачке / Љубомир П. Ненадовић

58 ЉУБОМИР П,. НЕНАЛОБИЋ

гледа сваку прилику да се ослободи. (Стрепе један од другога. Онај га поглади руком по глави, а овај га лиже по длану. Кад погледе један другоме у очи, чини вам се да ће рећи; познајемо се; продужимо наше улоге!

Опште мњење час трпи и јечи под песницом владином, час, претећи, гледа у очи уплашеној влади. Оно се у незгодним приликама притаји, обумре, али нигда не издахне. Краљеви каткад чине се да га презиру али свагда брижљиво воде рачун о њему; они често попусте и пођу за њим, али свагда жуде да владају не по њему него над њиме; а кад се боре противу њега, оглашују га за својега савезника. Опште мњење често се роди у простој колиби, у јаслама; и сами просјаци ругају му се; а после неког времена и цареви стоје гологлави пред њим. (Оно расте као груда снега кад се ваља, претвори се у лавину и постане страхота: подиже и руши престоле и храмове. Кад га људи, међу којима нема јаких карактера, размазе, постаје тежи и несноснији тиран него Нерон и Калигула. Често, са пуном свешћу да је на штетном и погрешном путу, иде поносито напред и тражи да му се клањате. Прегазиће вас, ако посумњате о његовој светињи и о његовој непогрешности; смрвиће вас, ако му рекнете истину у очи.

Слобода, популарност и опште мњење различне су ствари, имају различне слике; али често слију се у једно и пођу једним путем, да се сутра опет раздвоје. Опаско је њих мрзети, опасно је волети их, а најопасније је предводити их. То су као лепе љубазнице: дочекају те раширеним рукама, грле те, љубе те, хвале те, па кад те упропасте оставе те, окрену ти леђа, не познају те; руже те, а не знаш за што, често без икаквога узрока, само заго што с другима ·ашикују, да и њих првом приликом презру, нагрде, сатру. Оне. су неверне као море, лаке као облак. Оне љубе и добре и зле, лепе. и ружне, честите и неваљале, мудре и глупе. Сваки

раритет

54