Писма из Немачке / Љубомир П. Ненадовић

72 Е ЉУБОМИР П. НЕНАДОВИЋ

бити да би био тиран, и, смејући се, гледао би како Рим гори. Пустите слободно тигрове и медведе нека без брњице иду, неће вас дирати ако су сити; али људе, ако оставите без закона, појешће најпре вас па после себе. Не говорите о цивилизацији, просвети и о хришћанској љубави, докле год, у само; Европи, видите шест милиона људи што с пушкама стоје. Ту мора да има много опасних зверова, кад толико људи стражу чувају. Не хвалите вашу добру савест, докле се год она само по писаним законима управља, и докле држите да за своја рђава дела можете новцем -и молбом богове ублажиги и подмирити. Не поносите се разумом и човечанским срцем, доклегод требате да из књиге учите шта је правда и религија. Не спомињите слободу, братство и једнакост, доклегод имате — трбуха.

Чудновато! — Човештво дошло је до великога савршенства у математици, музици, медецини, машинама, оружју, сликарству и многим занатима и наукама, а није ни близу дошло неком сталнсм савршенству државе. Људи знају тачно даљину и путове толиких звезда на небу, а не знају да на земљи уреде свој друштвени живот бар тако да не ратују међу собом. Вештине и науке далеко су корачиле, а данашње државе мало сеу чем разликују од слободних јелинских држава; оне исте машине што су пре две хиљаде година покретале државу и управљале њом и данас шкрипе. Друшво људско, усред просвећене Европе непрестано се мешкољи, није добро ни лепо, осећа да га много државна уређења жуље. У земљама где је било царство Александра Великога пре Христовога рођења на триста година, данас је управа друштва људског много несрећнија и несигурнија него онда.

Државно усавршавање није упоредо напредовало са разумом људским и са осталим вештинама и занатима. Узрок је томе по свој прилици што хиљаду година није било дозвољено никоме мешати се у државна уређења, то је била својина владалаца, а занати могли су бити својина свакога који се осећас

ер. он у у