Писма из Немачке / Љубомир П. Ненадовић

ПИСМА ИЗ НЕМАЧКЕ т:

чини другоме; слатке су речи често отров, а горке лекарија; јаја су затворене ствари, али из њих петлови пропевају; они, који по каткад не умеју "бити. глуви, нису способни за власт; празна глава отворена је свакоме предлогу, као: празна пећина сваком гласу; успаваност озго, немарљивост оздо; мудар повија се за временом, као вода за својим судом у коме стоји. — Диоген, Жан Жак и још многи философи и нефилософи, нису се хтели, или нису се могли по тој последњој пословици управљати и повијати се по разлозима и обичајима друштва у коме су живели; и за то су им људи загорчали дане њиховога живота. Гледали су овај свет кроз црне наочари, па им је црн и изгледао. — Неки путник нађе у лудој кући затворена, врло учена и мудра човека. После дугог, паметног, разговора, запита га: „како ви дођосте у луду кућуг“ „Ето тако — одговори му онај — ја, гледећи шта. -људи раде, рекох дасу сви луди, а они сви рекоше. да сам ја луд; па већина надвлада и затворише ме овде“. — Један млади Енглез у Ирској сав приход што је имао примати од својих добара, поклони онима што су у тим његовим кућама и земљама живели, и сва она сиротиња, којима је поклонио оно што је те године имао од њих примити, сведочили су да је заиста полудео, и да паметан човек не би то нигда учинио. Човек што је год старији и својим искуством и разумом зрелији, он све више мрзи на људе, јер их све више познаје. Још стари Латини казали су: ко до четрдесет година не омрзне на људе, он их није нигда ни волео.

Није љубав привукла људе да у друштву живе, него себичност; приморала их је нужда и страх од различите опасности. Лакше је у друштву да се бране против грабљивих зверова, против окршаја у природи и против самих својих страсти. Људи ограничавају своју слободу да могу слободно живети. Не верујте нигда људском срцу! Оно и сад подивља како дође у за то згодну прилику. Благи Сократ, да је седео на цезаровом престолу, може