Писма из Немачке / Љубомир П. Ненадовић

16 - ЉУБОМИР П. НЕНАДОВИЋ

не може порећи. Правда је нешто друго; на што се сложе они што праве законе, то је људска правда. У различитим државама различити су оби-– чаји и закони, и по њима различита је и правда. Богиња правде била је кћи најачега бога, Јупитера. и звала се Астреа. И данас ко је најачи, од њега се рађа правда. Богиња правде, Астреа, живела је само у време златнога доба. Кад је настало бакарно и гвоздено време, отишла је на небо. Данас је папирно време, јер у самој Италији, где су веровали у златно доба, видите само папирне новце. Богиња правде држала је у руци теразије, што значи: на коју страну метнеш више злата или топова она страна п)етегне:

Сви занати — бар у малих народа — корисни | су од заната књижевниковог. Сви други богови имали су бар понешто хаљина на себи, само јадне музе ишле су готово сасвим голе. Једина Мелпомена, богиња трагедије, била је лепо одевена, али она је држала у једној руци скиптар, а у другој оштар нож. Музе, као сваке женске фантазије, носиле су и гдекојима пружале по један лавров венац. То су венци од лорбера, само су добри за киселу чорбу; никакве најести од њих нема. Ни козе не ће лаврово грање да брсте; то је нека зачина, осим мириса ништа друго нема. Кад вам при ручку један лавров листић дође у уста. брзо видите да ништа не ваља, баците га под ноге. На пијаци продаћете скупље венац од белога лука, него венац од лавровог лишћа; и само љуто корење од рена има већу вредност него лаврово грање. Огромна већина и људи и паса већма воли куваву телећу главу с реном, него Аполонову ггаву с лавровим лишћем.

Познајем митологију много боље него физику и математику. У време кад сам ја био ђак у гимназији, митологија беше главни предмет учења. Хришћански катихизис беше три, а многобошка митологија двадесет ситно писаних табака. Гу непамет морали смо учити напамет. И сада као да гледам

ери ле И И