Писма из Немачке / Љубомир П. Ненадовић

ПИСМА ИЗ НЕМАЧКЕ __ 79

бориле су се њихове жене иза кола; кади оне попадају, онда су њихови пси нападали на непријатеља, и бранили мртве лешеве својих господара. Нико се није хтео предати: жене су често своју децу убијале, и себе својом дугачком косом удавиле, само да не падну живе непријатељу у „руке. Римљани су ударали на Немце из данашње Франпуске. Август пошље Друза с војском на њих, који је неколико пута прелазио преко Рајне, но врло је мало успеха имао. Немци су се повлачили у шуме докле снег не удари, а тада су Римљани морали бежати из пусте земље. Када дође Тиберије, други римски војвода, лозове немачке вође к себи на веру. Кад му дођу, он их затвори у тамницу, а они, видећи ту превару, сваки себе убије. За тим Тиберије удари и сву Германију с војском поседне, путове кроз шуме начини, утврђења за своје војнике подигне, љатински језик и римске законе и обичаје уведе, многе одабране младиће пошље у Рим да се тамо науче и припитоме. Међу овима је био и Херман, који је доцније учинио договор да Римљане из Германије истребе. Вар је тада заповедао римском војском. Кроз све лугове разлегао се глас ослобођења. Од Елбе до Рајне устану сви Немци против римске војске, која је с поуздањем ишла напред, секући грмове кроз велике шуме, и правећи себи мостове, а немачке чете нигде нису могли видети. Једне мрачне ноћи, кад је киша пљуштала, кад су ветрови грмове изваљивали, изненада, са свих страна, ударе Немци, које је Херман предводио. Римљани, међу којима бијаху њихове жене и деца, збуне се и стану бежати, иза сваког дрвета смрт их је чекала. Мостови су били покварени, путови обаљеним грмовима засечени, а олуја је непрестано трајала. Вар и многи: бољи Римљани, кад виде да је све изгубљено, прободу се својим мачевима; они други изгину, или их Немци повешају о храстове гране, или их покољу пред олтарима својих богова; мало их је допрло до Рајне. Цео Рим био је погружен у жалост кад је за ову несрећу чуо; цар Август,