Писма из Немачке / Љубомир П. Ненадовић

82 ЉУБОМИР П. НЕНАДОВИЋ

да их је немачки народ надмашио. Они, из чисте злобе, слабо уважавају Немце, ретко им каква добра својства признају, кад о њима пишу и говоре види се у њиховим речима пакост и неправда. Готово сви европски народи граниче са Немцима, и сви вичу на њих. Француз, кад спомене Немце, њему излете речи: „стока немачка“; Талијан обично каже: „псето немачко“. Славени и сви јужни народи кад какву нову справу виде, са презрењом рекну: „швапска посла“. Отуда славенска реч: художество (рђавштина) означава вештину и уметност. Свак, па и сами Турчин, нађе се увређен ако му речете: „прави си Шваба“; међутим свакоме је мило ако му кажете: „прави си Француз“, или „прави си Москов.“ Па н сами Енглези, који се немају зашто од туђинаца бојати, погледају на Немце са злобним очима. Један чувен и научен Енглез недавно је казао: за најважније проналаске,.с којима се сви народи служе, имамо захвалити најглупљем народу, Немцима; а песник Бајрон пише: „измеђ свију Гота (Немаца) волим само Гета.“

Немци, што већма осећају ту неправду, коју им сви народи из зависти чине, тим се већма труде да буду у свему добри и ваљани, и да постану добар пример и учитељи целом свету. — Германија то је данас највећа реч у Европи; она је, као Минерва, лепа, мудра, скромна и — оружана. Педесет милијона имају једно име, један школски и књижевни језик, један народни понос. То су људи благи и питоми, а као мрави нигда без посла не стоје. Нико тако не поштује своју дужност као Немац. Савест у њиховој души то је њима права светиња. Француска су уста казала: Бог је дао човеку говор да може сакрити оно шта мисли; а Немац каже: истина и поштење најдуже трају. — Непријатељство њихових суседа крепи њихову слогу и јединство; то их је пробудило да виде своју снагу и величину, да покажу и докажу своје првенство међ народима. Они не би данас овако јаки и сложни били, да их Наполеон !. није са својом војском као

мађ а а ли