Писма из Немачке / Љубомир П. Ненадовић

ПИСМА ИЗ НЕМАЧКЕ 83

стоку прегазио. Они су дотле мислили да могу у просвећеној Европи живети на основу својих државних права. Од тога доба они дању и ноћу спремају своју војску; но за цело то време од педесет година својега војеног спремања ниједнога дана није просвета заостала; све је, што један народ снажи и узвишава, упоредо расло и неговано. Немци не сањају више; народ је постао нација. Неразложне грање, што се на њих са свију страна осипају, не могу помрачити њихову славу; празна завист не може ослабити њихову снагу; и не може уставити полет тако свесног и великог народа.

Лепа Германијо! сваки несебични козмополит са особитим поштовањем признаје твоје велике заслуге за цео људски род; и сами Славени (који оберучке примају твоју цивилизацију и просвету, па страхујући за своју народност, мрзе те), имају пословицу која вели: Немац светац.

Лепа Германијо! Идеалима — на које сви народи у будућности гледе — ти си најближа; вештини твога ума и твојих руку диви се свет. Твој напредак то је напредак целога човечанства. Ти си оно сунце што од запада истоку путује да светлост донесе удаљеним народима; докле допиру зраци твоје просвете дотле је видело. Когод љуби право развиће људскога рода, треба да ти жели свако добро; зато и ја — твојом светлошћу обасјан и од детињства грејан — свршујући ово писмо устајем

на ноге и са неком побожношћу вичем: живела Русија!