Писма из Немачке / Љубомир П. Ненадовић

ЊУБОМИР НЕНАДОВИЋ КАО ПУТОПИСАЦ 1Х

Берлински је университет имао и. неку врсту хатедре за славистику; њу је од !5:1 држао Адалберт ШЦибуљски, Пољак, који се бавио словенском архевлогијом, историјом пољске поезије и филологијем. С њим се познавао Ненадовић, и вероватно је У његовим лекцијама и упуствима налазио подстрека за изучавање пољске и уопште словенске старине и књижевности.

“Жао што сам доцније каже, Ненадовић је тада у Берлину „учио Хеглову философију и читао раз-. личите песнике“. (Овом последњем сведочанства су реминисценције из Ш]илерова. Виљема Тела, Разбојнака, и лирских песама,“) и помени Гетеа, Шекспира и других песника у његовим првим путописима. Иначе се Ненадовић забављао као и увек, похађао позоришта, играо биљара, можда и шаха, и уз то писао песме. Друштва је имао такође. Го су били: један Словак Карло Хајичек, звани Шлама, Неандеров ђак. с којим је после путовао на острво Риген; Димитрије Матић, потоњи министар просвете, нешто старији од Ненадовића, и већ познат у књижевности а с којим ће и доцније бивати и у Хајделбергу и у Женеви, и писаће му песме и намењивати путописе; Данило Медаковић, познати уредник Седмице и историк, којем такође упућује песме, и други. О распусту путовао је по Немачкој: по пруском приморју, са Шламом, с којег ће пута писати своја Писма из Грајфсвалда; а можда је и иначе путовао, до Баден-Бадена на пример.

У Берлину је највећи, али је у Хајделбергу“ „После берлинског најславнији универзитет“, како Ненадовић сам на једном месту каж-; ту је предавао и историк Шлосер, и био украс овог високог завода. Матић је полазио за Хајделберг, па с њим ваљда и Ненадовић, навикнут већ на мењање школе; _ то је било 1846, под јесен. Ту је он био у свом

~) „Забавио ме је својом књигом Русо... који је, као што -му Шилер пева, хришћане у људе претварао“, каже Нена"довић, Швајцарска, писмо 1Х. То је превод стиха: „Копззеаџ "Фег аи Спизбеп Мепасћеп улгби“ (5сл Шет, (дедгсћее: |еоиззеац).