Писма из Немачке / Љубомир П. Ненадовић

Х ПАВЛЕ ПОПОВИЋ

елементу. Млад, са двадесет година, здрав, имућан. с девизом „накриви капу на лево уво, строши што ти је отац сачув'о“, како он сам пева, он се врло добро осећао у „старом Хајделбергу“, у тој вароши ђачких кнајва и бацаеатц5-песме, а баш у времену кад је Бранко штампао свој Бачки растанак. Као друштво, имао је и Србе; поред Матића, још је био и Љубомир Петронијевић, за разлику од којега су другови прозвали Ненадовића Нешом, именом које му је и доцније остало. Али се дружио и с Немцима; понајвише ће с њима у друштву предузети

крајем школске године свој пут по Швајцарској, с којега ће донети нов путопис. Наравно, он је ишао

и на часове и наставио своја читања из философије и књижевности.

За четири године како је почео да пише, Ненадовић је штампао доста краћих песама; сад у Хајдегбергу, „на Некару у Немачкој“, у пролеће 1847, он саставља први свој спев, Славенску вилу. Пољска несрећа с краја 1846, инспирисала га је. Раскомадана У ХУШ веку, Пољска је на бечком конгресу 1815 добила једну сенку од државе у маленој републици краковској. Доцније, ни то није било по вољи Метерниху и светој Алианцији, и у тој државици гле– дали су они извор слободних мисли и опасност за општи мир. Користећи се једном агитацијом по Галицији, коју су пољски родољуби спремали за почетак 1846 год. Аустрија је начинила страшан покољ по овој несрећној земљи, и цео свет се згнушао кад је за то чуо. Најпосле, по допуштењу Русије и Пруске, Аустрија је укинула републику 11 новембра 1846 и анектовала је; у дипломатским

историјама ова анексија краковске републике сматра“

се као злочин: три главне потписнице бечког уговора погазиле су саме тај уговор. Ненадовић је на то успламтео једним патриотским словенским гневољ и написао Славенску вилу.

(Спев је прост и наиван и нарочито без имагинације. На Карпатима, словенска вила плаче, оплакује' судбину Пољске; после се окреће Аустрији и напада:

За Али со — ње он