Писма из Немачке / Љубомир П. Ненадовић

130: | ЉУБОМИР П. НЕНАДОВИЋ

из руке у руку. Енглези су ћутали. Неки од њих нису могли подносити тај жубор и весеље, па су устали и отишли у пола ручка. Један, што сеђаше према мени. није се могао уздржати, да, гледећи у таван, сам за себе не рекне: „Отац Сорнетине мајке, као ждребе,- украден је из Енглеске!“ Срећом, ниједан Француз није га чуо и тако је прошло без дуела.

Каква слава за ту хитру бедевију! Хиљаде депеша разнеће њену победу на све стране света; милионе пута поновиће се њено име у свима деловима земље: све илустроване новине донеће њену слику; шах персијски платиће две хиљаде франака за комадић потковице Сорнетине. На сваком господ-= ском ручку и састанку говориће се неколико дана само о Сорнети. Неће ни једнога барона ни грофа бити који неће купити њену фотографију. Име њенога госе, које се досада нигде није чуло, проћиће кроз све народе и кроз све новине. Сви краљеви и цареви, када спомену име Сорнете, споменуће и име мајора Фридолина. Слава не бира славне путове, дигне на висину из прашине мрава на орловим крилима.

Сиромах филозоф Шопенхауер, који није доживео оваку славу, можда се каје што се у слици човека родио. Брзина коју је он у мислима имао, прешла би у брзину ногу, да се, којом срећом међу људима

као коњ појавио па би данас сва аристократска уста, са особитом радошћу, спомињала његово име, као што спомињу славно име бедевије Сорнете.

Његово Величанство император Наполеон пљескао је обема рукама у славу кобиле Сорнете, а заповедио је: да Беранжеа, најмилијега француског песника, полиција са оружаном стражом сахрани, да му народ не би могао своју љубав на гробу изјавити,

ХУ

Лепе су улице у овој вароши, лепи су дућани са обе стране, леп је свет што поред њих шета и

завио ђаи и вани ари