Писма из Немачке / Љубомир П. Ненадовић

132 = _ ЉУБОМИР П. НЕНАДОВИЋ

овим дућаном највише због тога, што између остале робе има и штапова изложено на углед. Иза мене и поред мене има још много људи и жена, они су - сви беспослени па гледе једно мало од мермера _ начињено псетанце. То псетанце има Бисмаркову главу. Исти ошмољени бркови, исте очи и обрве, све као у Бисмарка; све, само су уши, као у псета, клемпаве. Више тога псетанцета стоји права слика Бисмаркова, у лепом позлаћеном оквиру, с једном малом хартијицои, на којој пише: „Ова слика са оквиром вреди четири талира, без оквира не вреди ништа“. Сви су гледали час у оно псетанце, час у Бисмаркову слику. Мене те слике нису занимале, јер сам видио у оригиналу и министре и псе. Међу њима нема никакве друге сличности, осим што хоће лако да побесне.

Ови штапови, што су напољу изложени, не допадају ми се, од трске су. На штапове од трске и на пријатеље не смете се ослонити, превију се. Има их неколико лепих и на врху позлаћених, то-би бар спасло их дас њима нико по огњишту не џара. У дућану, по свој прилици, има бољих штапова, али нећу улазити. У толико сам дућана и лане и ове године био, па нигде није ми се ниједан штап допао, неће зацело ни овде. Хоћу да идем даље, још има дућана за гледање. У томе осетих да се полагано једна рука спусти на моје раме, и у исто време чух позкат, крупан, глас и познату реч: „антрон!“ — ја се и не осврнем, но корачим у дућан, а за мном одмах уђе и мој добри познаник кога не познајем. У дућану срете нас трговац, учтиво питајући шта желимо купити, „Ако имате штапова, осим ових напољу, покажите нам да видимо!“ рекох

ја. — „Могу вам показати, одговори он, али неће вам се допасти; гледали сте их ономад све, па ниједан нисте нашли по својој вољи“. — „Покажите их овом другом господину!“ рекох ја. — „Он је ове

недеље два пут овде био и гледао их, па му се ниједан није допао“, одговори трговац, машајући се руком да дохити једно бреме. штапова, но ми окре-

внн ајин вен а ркн