Писма из Немачке / Љубомир П. Ненадовић

ПИСМА ИЗ НЕМАЧКЕ ) 149

хелмсхее; из тих новаца подигнута је и ова статуа. — Док је он причао ја сам га два пута питао: „како се зове ова варош“ А он ми је на то питање свагда именовао по једну американску варош, где су се борили они Немци, о којима је говорио; држао је да ја питам за имена тих вароши. Пошто видим да све његово причање нема за мене же-– љенога одговора, ја му се поклоним и захвалим на. објашњењу; он ме исто тако поздрави и оде. ___Кад се вратим и кажем своме сапутнику — који: је поред статуе, на својој столици, мирно седео да нисам могао дознати име овој вароши, он ми рече, да ту не треба околишити, него просто и укратко питати првога кога сретнеш, Ја га послушам, и пошто смо ишли неколико минута, зауставим једнога, који имађаше озбиљно банкерско лице, па га упитам: „Господине, како се зове ова варош 2“ (н погледа у мога другара, који се по несрећи мало насмешио, затим окрете се мени, и опоро ми одговори: „Господине, ја не допуштам да са мном шалу проводите!- па љутито оде брзим кораком, непрестано гунђајући. Зарекох се да више никога не питам.

Ишли смо даље, невесели и забринути, поред. најлепших дућана; пред сваким смо помало 3астали, јер беше изложено свакојаких прекрасних ствари, осим штапова. Свет је врвео својим послом на све стране. Срећни људи! Сви су знали како је име овој вароши, осим нас двојице. Кад смо дошли према једном лепом дућану где се продају цигаре, видимо на великом стакленом окну, позлаћеним словима, француски написане ове речи. „Овде се и француски језик говори.“ То обрадује мога друга и одмах рече; „антрон!“ — ја поновим ту исту реч, и уђемо у дућан, где је једна плава, врло лепа девојка продавала цигаре. Говори брзо и добро. француски, а уза сваку реч смеје се и шали. Седнемо обојица. Она нам изнесе десет кутија цигара. и са сваком кутијом изговорила је много речи, казујући какве су цигаре, одакле су, и пошто су.