Писма из Немачке / Љубомир П. Ненадовић

7150 ЉУБОМИР П. НЕНАДОВИЋ

Разгледали смо и бирали цигаре. Требале су нам --на пут. У томе, иза својих леђа, чујем неку цврку, гокренем се, и видим неколико кавеза са врло лепим птицама. „је ли вам и то на продајуг“ упитах ја. „Све штогод видите у дућану!“ одговори она, и хитро донесе кавезе, и поређа их испред нас. Остатвисмо цигаре и загледасмо се у птице како подоскакују у својим малим кућицама; а она је њихово певање најлепшим речима хвалила. Кад јој рекосмо да смо дошли из Визбадена; где смо само на кратко "време, ради лечења, и да нам не требају птице, зона опет настави: „купите па их коме поклоните. Какав је то прекрасан дар! Најлепша би се дама 'обрадовала!“ Право каже. Жене и мачке воле врапце. При том, ове су птице од велике реткости, а и кавези од жице још су већа реткост: исплетени су врло ретко. Лешшега поклона за моју газдарицу у Визбадену не бих могао наћи: она воли птице; "сваки дан, кад дође с пијаце, чујем је да говори о гускама и кокошима. Без дугог размишљања платимо обојица по једну малу кутију цигара и по један кавез са жутим птицама.

Кад смо устали да пођемо, мој другар одважи се, и рече: „Ова је варош лепа!“ — „Као рај!“ одговори она. „И девојке су у њој лепе!“ рече он даље. „Као анђели!“ одговори она, смејући се. „Драга

моја госпођице — настави он даље, милујући је родитељском руком по образу, — кажите ми како се зове ова варошг“ „Драги мој господине — од-

говори му она оним истим полаганим тоном — ова се варош зове Нетушепа!“/ и превијала се од смеја. "Сад му ја притечем у помоћ, и рекнем јој: „Ја вам се заклињем да он не зна како се зове ова варош; зато кажите му!“ — „А што му ви не кажете2“ одговори она. „Не знам ни ја; зато вас, без сваке "шале молимо, кажите нам како се зове ова варош“ — „Лондон!“ повика она, итако се гласно смејала да су и наше птице почеле у кавезу играти и певати.

< На француском језику значи: „не дирајте".

пјина дира пива ери

17