Писма из Немачке / Љубомир П. Ненадовић

ПИСМА ИЗ НЕМАЧКЕ 15ћ

Она нас држи за Енглезе. То је дало прилику моме другу те ме запита, кад смо даље улицомљ ишли: „Ви нисте господине, Енглез2“ — „Нисам“! „А виг“ — „Нисам ни ја“. — То је све наше познанство. Сазнадосмо да нисмо Енглези. Полагано: смо ишли даље. Обадве моје птице почеле су гласно: певати; оне су, по свој прилици, познале да их је купио невешт песник, па су хтеле да покажу како. ваља певати. Гдекоји, што смо их сретали, застајкивали су и завиривали су у наше кавезе, особито; жене; ретко је која прошла а да није узвикнула:. „ах, лепе птице!“ — Идући тако, наиђемо на једну велику књижару. Напољу беше изложено књига на различитим језицима. Ја обично код сваке књижарерадо се зауставим и гледам изложене књиге. []0. натписима погађам и читав њихов садржај. У књи– жарама највише износе на углед беспосличке, забавне књиге, јер они, што беспослени иду и блену по дућанима, жељни су нове забаве. Научне књиге морате тражити, забавне књиге трче саме за вама. Између књига што су изложене биле, видимо једну“ француску, на којој пише: „Лек против дугог времена на железници“. — Нама је дуго време и осим железнице. Мом сапутнику допаде се наслов те књиге, с тога уђосмо у књижару те је он одмах. купи и плати. Изнеше нам још много нових књига, међу којима, као најважнију, показаше нам роман: „Човек што се смеје“. — Читао сам и француску и немачку критику о томе најновијем делу Виктора; Хига, и рекао бих да би му боље доликовало да. се зове, „Човек што плане“. Французи за тај роман веле, да је у њему људски ум показао до које се висине може подићи у глави једнога поете; а немачка; критика каже: опет појавило се једно страшило у француској књижевности а брука и срамота за разум, људскога рода; опет из француског болесног мозга, искочила је једна грдоба, која понижава човека.

Све, што је Викгор Хиго до сада написао, прочитао сам. Што не бих и ово читаог Одвојим на. страну све свеске, и пошто их платим, видим да је