Писма из Немачке / Љубомир П. Ненадовић

152: ЉУБОМИР П. НЕНАДОВИЋ

цена одвећ велика: двадесет и четири енглеска бивтека жртвовати за један роман! Што је много, много! Треба човек да купује хране своме духу, али не треба ни своје тело да заборавља. Нигда нисте видели дух без тела, а сваки час виђате тела без духа. Сваки трбух то је једна прекрасна библиотека. М мој другар беше одвојио неколико, по корицама судећи, лепих књига.

Докле су нам момци спремали, и у два пакета савијали, купљене књиге, ја се загледам у једну мапу Европе. Књижар одмах приђе и хвалио ми је ту карту, на којој су означене најновије железнице. "Срећна мисао паде ми на ум, и ја га са страхом запитам: „где смо ми сада на овој картиг“ — „Овде смо!“ одговори он, и метну прст на варош Касел. = „Дакле Касел!“ рекох ја гласно. „Касел!“ повика мој друг и пљесну се рукама. „Откуда ми у Каселу2“ повика наново он. — Књижар и обадва његова момка само су гледали и нису могли знати што нас је та реч Касел толико зачудила.

Ишли смо улицом даље без бриге. Носили смо у једној руци кавез, у другој столицу, а под пазухом пакет с књигама. После неколико корака срете нас „једно момчг, и понуди седа нам те ствари понесе. Ми муих радо предамо: сметале су нам ићи и разговарати се. После дугог размишљања, мој друг сетио се шта је томе узрок те смо целу прошлу ноћ место на запад ишли на исток. У Франкфурту, кад је искао билете за Кастел, они га нису разумели него му дали за Касел. „Ах, — повика он како су глупа имена немачких вароши! Тако сам лане хтео да путујем у Линдау, а они ми дали билет те сам отишао у Ландау“. — После кратког договора, закључимо да се истим путем не враћамо у Визбаден. Прошле ноћи видели смо пределе, идуће ноћи треба да гледамо друге.

(С десне стране наше улице, у једној малој башти, где беше и лепа чесма, седе и многи гости и пију пиво, а на чесми само чаше перу. Свратимо и ми да угасимо жеђ. Осим хладног пива и оне вруће

САН лави и пина рате