Писма из Немачке / Љубомир П. Ненадовић

ПИСМА ИЗ-НЕМАЧКЕ Е 153

визбаденске воде ништа друго не пијемо. Лекар нам узео свакоме по пет форинти, кад нам је забранио вино; узеће нам опет толико кад нам дозволи. Другом једном лекару дали смо четири форинта док нам је одобрио да можемо умерено пити. Ми смо сели у ту лепу башту и попили две чаше пива. Казасмо келнеру да послужи пивом и нашега момка, што беше остао изван баште, „Знате ли ви што с Каселуг“ упита мој друг. „Знам толико да Касел није Кастел“ одговорих ја. Он се слатко осмехну и подиже шешир за знак благодарности на томе објашњењу.

Пошто смо се добро одморили, пођемо даље; но нигде не видимо момка с нашим стварима. Питамо келнера где је онај наш момак коме је он дао две чаше пива; А он пружи руку на једног кочијаша што стоји беспослен поред својих кола, а онога дечка, што носи два кавеза, две столице, и два пакета књига, није нигде ни видео. По свој прилици он је одавно отишао својој кући и однео наше ствари. Ми смо криви; требало је да смо га непрестано пред очима имали, а ми се нисмо нигда осврнули да видимо иде ли за нама. Ах, таква превара да нам се догоди у земљи философије, религије и поштења! Све моје добре мисли о Немцима — које сам као Словенин могао имати — поколебају се. Мој другар — познало му се на лицу — врло се радовао томе случају, јер сваком приликом он је кудио а ја хвалио Немце. Сад већ и ја се потпуно уверих да ови не вреде много; продаду нам за готове новце кавез и столице, па нам после украду; сутра ће их продати другим путницима, па опет украсти. Тако је лако трговати. Знао сам да су Немци, за време Лутерово, поправљали десет заповеди божји, али да су ону заповед о крађи ублажили, то тек сад видим.

Кочијаш, што је попио наше пиво кад смо били према њему,скиде капу,отворикола и рече: „изволите!“ Миуђосмо и седосмо. Пре свега питали смо га: је ливидео једно момче што носи два кавеза, двестолице и.