Писма из Немачке / Љубомир П. Ненадовић

ПИСМА ИЗ НЕМАЧКЕ 155

напредне државе; но Пруска, пре четири године, то је све, заједно са сним високим тороњом, од. један пут прогутала. Поред историје о цркви, причао нам је и гдекоји комадић из своје историје. Жалио се да је остарео и ослабео, небројено пута споменуо је Бога, а два пута споменуо је ЊеговоВеличанство краља хановеранског; говорио је с њиме овако као што с нама говори. — Проводећи нас кроз све углове ове знамените цркве, показао: нам је и објаснио многе стародревне реткости. Све. је било особите лепоте. Ми смо гледали и непрестано се чудили — куд се здеде онај обешењак с нашим стварима >

Одатле одвезли смо се управо на железничку станицу.

Од свију палата, што их Касел има, најлепша је и највећа железничка станица. То је право чудо. Не зна човек чему више да се диви: или вештини, или лепоти, или онима многобројним одељцима. Такве железничке зграде нема ни у Паризу, ни у Стутгарту, и нигде у Европи. У старо време надметале се вароши која ће лепшу и већу цркву подићи; данас надмећу се у зидању железничких станица. Акрополис у Атини, Света Софија у Цариграду“ и Пантеон у Риму ништа нису према величини и. лепоти ове железничке станице у Каселу. Пошто смо ту дивну зграду прегледали на фотографисаној. слици, сели смо да ручамо. Тек што смо ушли у салон где се ручава, а оно момче дотрча к нама, и: донесе нам све наше ствари. Мој другар намршти, се, а ја се радосно осмехнух и даривах тога поштеног Германца више него што се надао. Он нам. показа да је птицама усуо чисту воду и метнуо. хране, што им може два дана трајати. Немац мисли на будућност, брине се и за прексутра.

Према великој згради, где смо ручали, учинише нам се врло малени бивтеци. Но имали смо и врло: великих ствари, а то беше: велики рачун за ручак.

Железница, на којој смо се из Касела кренули,, ишла је необично полагано до Гисена. Ту се раздваја;