Писма из Немачке / Љубомир П. Ненадовић

156 ____ЉљУВОМИР_П. НЕНАДОВИЋ

пут напет различних страна. О Гисену само толико знамо да има универзитет; но његови професори слабо светле: и кад смо дошли и кад смо пошли беше јака помрчина. У Вецлару, докле смо спавали, сетио сам се Гетеа; код те вароши десио се онај догађај, о коме он у своме „Вертеру“ онако нежно пише. 10 јетако вешто и "лепо написана приповетка, да су многе девојке и млади момци, са истом књигом у воду скочили и удавили се. Виктор ЖХиго, поред све своје вештине, не уме да напише такву књигу за нежно срце императора Наполеона. Због његових књига још ниједан владалац није скочио у воду.

Предели, кроз које смо даље ишли, бреговити су и тако лепи да путнике занесу у неки пријатан сан, можемо рећи у право спавање. Кад смо се пробудили били смо у Емсу. = Хтели смо по вароши проћи, па одмах даље путовати, но птица мога другара разболела се: нити што једе, нити по кавезу скаче, најежила се па куња. За то смо мо"рали одсести у гостионицу, да преданимо и ноћимо.

Шјеетајући по лепим шеталиштима дошли смо на извор вруће, минералне, воде; ја попијем пуну чашу, мој другар није хтео, већ осврте се тамо амо, док нађе доктора, па га запита: „Кад ја пијем виздаденску воду, смем ли пити ову воду“ — „Немојте то чинити!“ рече му доктор, прими два форинта, и оде онима што наливају ту воду у стаклета. После "неколико минута ја се уверих да то и није био лекар, већ неки човек што надзирава да се око извора држи ред и чистота.

Целога лета Емс је пун велике господе а малих људи. Аристократија свију народа долази ту као на солило — а и јест вода малко слана. Међу гостима видите само екселенције. У парку и на врућим изворима сваки час сретате владаоце, велике и мале; велики стоје свуда под стражом и надзором полиције, а они мали иду слободно кудагод хоће. Сујетни грофови, барони и дипломати кад се врате из Емса, ту сзаком друштву само причају како су се разговарали са царевима и краљевима. Кад говоре штогод

Блан зенфана звани фар