Писма из Немачке / Љубомир П. Ненадовић

ПИСМА ИЗ НЕМАЧКЕ 157

о политици, они ће вам често рећи: „то сам чуо из уста његовог величанства“. — Купатило Емс лековито је само за телесне болести.

Варош није велика али разликује се од других немачких вароши тиме, што нема универзитета ни Гетеове статуе. Ручали смо, по француском обичају, у вече. Они, што су седели око нас, говорили су само о политици, О новчаном курсу и о ренти. Спомињали су Шпанију, Русију и запето стање између Пруске и Француске. Ништа нису више знали но што стоји у свима новинама. Говорили су о пруском краљу, који се још бави у Емсу, и сажаљевали га што се на његову старост наваљују тако велике бриге. — Цар руски већ беше оставио Емс, и отпутовао у Петроград. Кад је хтео да уђе у кола, на његовом лицу сви су приметили симпатије за немачку политику. При растанку три пута се загрлио и пољубио с пруским краљем.

Сутра дан болесна птица беше сасвим здрава и весела. Мој другар поуздано држи да јој шкоди вожење на железници. Тога је мњења била и гостионичарка, за то ми предложи, и ја пристанем, те погодисмо фијакер, да нас вози до Визбадена. То је лепа даљина, али сулепи и предели кроз које се путује: све сами брегови, а где нема брегова ту су равнице и долине. Кола су нам лепа и отворена. Полагано смо путовали. Где смо хтели, стали смо; кад смо хтели, пошли смд. Нигде нам није оно ђавоље железничко звонце, тај обад за путнике, преКинуло ручак или вечеру. Кавезе смо привезали код кочијаша, столице и књиге метнули смо на предње седиште. Осим тога имали смо још два пакета, а 10 су прљаве кошуље, јер смо у Емсу купили неколико чистих кошуља: биле су нам нужне за преобуку. Путовали смо кроз шуме, њиве и ливаде; свраћали смо у лепа села и варошице. Сваки час сретали смо путнике и путнице на колима, на коњима и пешке. Има странаца, који, заједно са својом породицом, целога лета врљају по овим прекрасним