Писма из Немачке / Љубомир П. Ненадовић

ТУ _ ПАВЛЕ ПОПОВИЋ

и загледајући овде онде ло литератури и грађи која је с њим у вези, видео колико ту има да се ради за једну пуну и солидну монографију о Ненадовиђу. Јер, и ако су о појединим делима нашега писца говорили тако угледни критичари и писци као што су Б. Даничић, Стојан Новаковић, К. Руварац, Г. Ч. Мијатовић, Андра Николић, Љубомир Недић, Г. Марко Цар, Ј. Скерлић; и ако су и други књижевни истра_живачи дали понекад добре прилоге нарочито за биографију и библиографију нашег писца, — ипак су његов књижевни рад ни књижевна фигура још врло мало оцењени и проучени. Ми, наравно, у овом малом огледу, и за ову нарочиту прилику, немамо претенсија да све ово учинимо.

Љубомир П. Ненадовић родио се 14 септембра 1826 у ваљевској Бранковини, од оца проте Матије и матере Јованке, друге жене протине. Ненадовић се, колико знам, само на својој првој збирци песама (1849) потписао Љ. М. Ненадовић, Т. ј. по имену очеву, али се доцније редовно звао ЈБ. 17. Ненадовић, по чину његову; слично је радио Милићевић, који се по оцу Јовану Љаку, потписивао М. 5. Милићевић. Основну школу изучи Ненадовић у родном месту и Ваљеву, где сврши само два разреда. Гимназију учаше у Београду; то је данашња прва гимназија, основана 1839, која је била „у кући Селаковића“, Југ Богданова улица 26. Те 1839 године, Ненадовић уђе одмах у други разред, и после четири године, сврши пети, тада последњи разред, 1843. Другови су му били, између осталих, Панта Јовановић,. потоњи државни саветник, Ђорђе Ценић председник министарства, Јован Белимарковић, краљевски намесник. Важнији професори били су Васа Берар, професор реторике, чије ситне преводе налазимо у старој Подунавци ми Млија Захаријевић, професор поезије, који је, поред ода високим личностима, писао и једну српску граматику и имао полемику ради ње. Гимназија онда није била класична у правом смислу — латински се, изгледа, није учио — али је ипак имала јачу класичарску

јајета дана ==