Писма из Немачке / Љубомир П. Ненадовић

ЉУБОМИР НЕНАДОВИЋ КАО ПУТОПИСАЦ У

«боју. Главни предмет у ТУ разреду („класа реторике“) беху „древнасти грчке“, а у петом („класа поезије“) „древности римске“. Често ђаци, много тодина после свршене гимназије, у свом зрелом добу. још памте целе латинске басне са часова Љ. Шпанића, или тешку дефиницију лепога са часова Малетића, или заплетене примере из француске „синтаксе Ж. Недељковића, или карактеристику До„ментиана из лекција Живка Поповића; тако сеи Ненадовић, неких четрдесет година доцније, сећао Берарове митологије. „још памтим — прича он да су греде и даске за те лађе (лађе Аргонаута) сечене на брегу Пелиону, а катарка одсечена је у шуми што се зеала Деодон“. Па онда ређа имена "Аргонаута: „јазон син Езонов, Адмет син Фересов, Алменус син Марсов, Филамон син Аполонов“.

Чим је свршио гимназију, написао је и штампао своју прву песму (1843); било му је тада седамнаест година. Тако је то онда ишло — ни данас није друкчије —>; у четвртом разреду била су обавезна „упражњенија реторическа“, а у петом „упражњенија у поетическим сочињенијама“, и сваки је после тих курсева сматрао да је готов књижевник. Прва песма његова, Ма Видовдан 1843; у једном је погледу карактеристична. У својим доцнијим песмама и путописима Ненадовић је слободоуман, једнако напада владаоце, грми против тирана; те су му идеје дошле тек кад је отишао на страну. Овде, у Беотраду, као свршени гимназиалац, он је још врло лојалан. Песма ова слави ондашњег кнеза:

„И Авала и Космај „Вели: књаг је нами тај“,

као и Вучића и Петронијевића:

„Докле Аврам нама живи,.

„И док Вучић стоји с нами, итд,“ „Друга једна песма из исте 1843 године, Роса, сва гтирише Бераром, боље рећи Захаријевићем:

„Просерпина Церере „Уранила 7 у поље, итд.“