Писма из Немачке / Љубомир П. Ненадовић

38 > ЉУБОМИР П. НЕНАЛОВИЋ _

мудрост и слобода. На обалама Средиземног Мора човек је први пут у својој души, у свом поносу, осетио да је заиста човек, и да од њега, после десетак хиљада година, могу постати прави људи.

Тек око сто година пред рођење Христово, Немци. кад су дошли у додир са Рамљавима, јављају се у историји као варвари, али као јунаци. Римљани се чудили њиховој храбрости. А Немци се чудили римским оклопима, добром оружју, њиховој вештини у биткама и у опште њиховој високој образованости. Каква велика промена за осамнаест кратких векова! — Обале Средиземнога Мора и од југа и севера подивљале су, а сурова Германија постала је пример и углед свима народима који желе да постигну сте– пен данашње светске цивилизације. — Око тауниских брегова подигле се нове Ниниве, Атине и Картаге; а потомци Сократови испод подивљалог Парнаса трче на север, у немачке школе, да напоје своју душу науком, вештином, слободом, истином и сваким послом образованих људи. У пределимг одакле су изашли апостоли, царује мрак и сујеверство; у отачаству Исуса Христа беже у подераним. хаљинама људи и крију се у колибе, само зато што. су Хришћани; а на северу немачки пастор пред скупљеним народом разлаже хришћанску љубав и тумачи еванђеоске речи онако како их треба да чују и разумеју људи који љубе праву истину и који теже све даљем напретку и просвећењу свога разума

Као што су Немци скромни према Енглезима и Французима, тако су дрски према Словенима и свима источним народима. Француз, кад хвали свој народ, он бира само лепе речи; сви народи, осим Енглеза, морају веровати јер се говори о великом. народу. Докази његове славе то је сама слава. Француска је сунце на небу. — Енглез нигда вам не хвали свој народ; држи да би га увредио кад би га хвалио и узносио, држи да му није потребно доказивати да је сунце светло; нико то до сада није одрицао. Енглези најмање имају слободњачких пе-

И И И