Писма из Немачке / Љубомир П. Ненадовић

ПИСМА ИЗ НЕМАЧКЕ | 39

сама. Зато што им је слобода осигурана и утврђена, нико се за њу не боји, нико нема потребе да се о слободи брине и да се за њу бори, нико је не обара. И патриотске песме ретке су; није нужно патриотизам, отачаствољубље, потхрањивати; такву патрију, отачаство, свак љуби. У народном енглеском поносу сучељава се енглеска величина, енглеско првенство, слобода, поуздање, мудрост и богаство. Сува је земља у Европи њима само рудаин фабрика где копају камени угљен и преду памук; море то је њихово царство. Какав народни понос осећа најмањи морски енглески капетан, кад са обале Атланског Океана погледа колико лађа долази и одлази, кад помисли да сваки дан за два милиона дуката израбене робе натовари се на лађе из Енглеске и у сав свет носи. Последњи матроз енглески кад помисли на силне колоније, и да нигде на глобусу нема морскога пристаништа, где се на лађи не вије енглеска застава, не може се уздржати да својим гласом суровим, као што су валови морски сурови, не повиче; „владај, Британијо, над таласима!“ Немац хвали свој народ бојажљиво и скромно према својим западним суседима. За доказ сваке своје хвале наводи речи туђих књижевника. Ниједан немачки мудрац или државник неће какву нову мисао истаћи, а да не помисли: шта ћео томе рећи учени енглески и француски људи. „Ах, — уздишу често Немци — ми изнађемо и измислимо какву машину, или какву другу ствар, или покренемо какву велику мисао, а Французи и Енглези шчепају то у своје руке, прераде, усаврше, даду му своје име, па после шаљу нама и свима осталим народима, као свој производ“. — Немци поштују Американце, мрзе Французе, боје се Руса, завиде Енглезима, равнодушни су према Талијанима, љубазни су према Грцима, политични су према Мађарима. и Шведима, а љуте се на Словене што не могу да увиде, да за њих нема цивилизације осим немачке цивилизације, и да је за словенске и све источне "народе немштина и цивилизација једно исто, кад