Писма из Немачке / Љубомир П. Ненадовић

42 ~ ____ЉљЉУВвОМНР П. НЕНАДОВИЋ

универзитета није било више од пет минута, али њему је требало 25 минута докле дође: ишао је свагда наоколо кроз некакве три улице; тим је путем први пут прошао, па тим је путем двадесет година долазио и одлазио. Каткад се жалио да му је врло далеко стан. Он није познавао. друге улице у Берлину. Једно јутро, кад је отишао у школу, примете код његове куће да су му остале панталоне у соби где је спавао, а знали су да других панталона нема. Слушкиња брже боље дотрчи, и уплашено рекне школском служитељу: уђите и видите има ли господин професор панталоне. — Служитељ полагано уђе у школу, и радосно изађе и јави: да господин професор има на себи панталоне. То су биле нове панталоне, купио их а код куће му нису знали. Јелан пут украду му ђаци перо са катедре; он кад дође и не нађе перо, збуни се, није могао почети да говори, само је непрестано пипкао рукама по катедри. На послетку притрчи један ђак те му дода перо, и он одмах почне га по свом обичају штрпкати и своју лекцију говорити. (Он је тако био чувен са својим теолошким знањем, да су протестански ђаци, који су се тој струци посветили, са свију страна долазили само да код Неандера слушају предавање. Из Угарске особито их је много долазило, међу којима беше и Словака. Тада из Аустро-Угарске дозвољено беше само богословима, да могу на слободним немачким универзитетима, и то само богословске науке, слушати. Тада у Бечу Метерник беше за сву царевину професор који је све знао, и кога су сви морали слушати. Свака мисао имала је своју прописану униформу, и само Кругова философија, као званична ћесаро-краљевска философија, беше привилегисана.

Свак се жали на краткоћу овога живота, а при том никога нема који се у свом кратком животу није нигда жалио на дуго време: И сам Наполеон !. који због својих великих послова у Европи није спавао на ноћ више од четири сата, осећао је на Сент Хелени више од пет година да му је дуго

ЊЕН аса