Писма из Немачке / Љубомир П. Ненадовић

34 ЉУБОМИР П. НЕНАДОВИЋ

сам путовао; он се каје што се оженио, ја се кајем што се нисам оженио; он се каје што је учио медецину, ја се кајем што нисам учио медецину; а обојица се кајемо што смо остарели. Младост не познаје кајање, она познаје наде; младост нема

дугачких путова за собом да се на њих осврће, она.

има дугачке путове пред собом, на које с поуздањем и радошћу гледа. — На сваку дугачку прошлост, ма она била пуна среће и весеља, осврће се човек са неком тугом; то је прошлост, то је леп илиџ ружан сан.

Пре неколико дана поклонио ми је једну књижицу „О лептировима и гусеницама“ коју је он написао, и кадгод дође пита ме: „јесте ли читали 2“ А ја му свагда одговорим да нисам. — Кроз ми– лионе векова дође на човека ред да се роди пи појави на овом свету, па зар тада да чита о гусеницама2 Оно време, што човек проведе читајући о гусеницама, може ли се бројити у животе О гусеницама читати не зове се живети. Он ме мвсго пита о Италији и о Грчкој, а ја му много причам. Он жели тамо путовати; у тој жељи остарео је, у тој жељи умреће. Вуче га срцеу те земље само за то, да хвата лептирове, и да умножи своју збирку,. о којој ми је толико пута с особитом радошћу говорио. Он сваком лептиру зна име на три језика. Он трчи по ливади за њима као мала деца, хвата их, рашири им крила, и у свом кабинету прибоде их чијодом. Сиромах лептир! Ни он не може-у образованим земљама на миру да остане; и он мора свој живот да принесе на олтар људске просвете.

Осим тога он зна много и о тицама. Ситне тице то је нарочита његова студија. Највише труда т времена посветио је врапцима. Славуј за њега нема. велике важности, он налази да од свију малих тица врабац има највише памети: то је практични мудрап међу ситним тицама. Славуј је идеалиста, фантазија, врабац познаје свет и ужива га онаквог какав је; славуј је туга, врабац је весеље и безбрига; славуј је само осећање и љубав, врабац је себичан и под-

а На НИНА