Писма из Немачке / Љубомир П. Ненадовић

46 ЉУБОМИР П. НЕНАДОВИЋ

најбољи лекари за суву болест, јер тамо од тога пате.

Кинезима кад се каже: није вам добро оружје, они одговарају: добре су нам ноге. Уздају се да утеку. — Шпартанцу, кад су рекли: кратак ти је мач, он је одговорио; ја ћу корачити. Уздао се у ноге да стигне непријатеља. У једном боју, за време Наполеона |, зрно пушчано рани генерала ЛатурМобура. у ногу тако, да су му је одмах морали одсећи. Свом старом слуги, који је при сечењу ноге плакао, повиче генерал: „што плачеш, лудо! Одсад Ћеш имати да чистиш само једну чизму!“ — За онога, коме одсеку једну ногу, ма како да је млад и здрав, свагда се може казати: он је једном ногом у гробу. — Међу свима животињама, које су се на Нојевом ковчегу од потопа спасле, бува има најбоље ноге. Кад би човек, према величини својега тела, има ноге онакве способности и хитрине, онда не би му требали ни пароброди ни железнице: за неколико минута, у неколико скокова, могао би прећи пола Европе. Бува свагда се моли Богу да је не ухвати слеп човек; јер окат човек кад је ухвати, он свагда отвара прсте полагано да је види, и тако она искочи и утече; а кад је слепац ухвати, онда она нема наде да ће моћи утећи; јер он непрестано трља је међу прстима докле је са свим не угњави.

0 свим другим С болестима, које долазе на човека, читао сам много. Знам за што долазе, колико трају, како се од њих лечи и умире; али о болестима ногу нисам нигда ништа читао. О њима се слабо што и писало. Јадне ноге! Оне стоје у медецини на најнижем степену; а без њих се људи не би могли ни напред ни натраг маћи. Оне су одређене за најнижу службу човека, он о њима најмање бриге води, најгоре их одева, и не гледа где ће њима стати. Турци, кад руке скриве и штогод украду, бију невине ноге по табанима. Људски род већма уважава. своје уши него ноге: половина, и то лепша поло-

вина људскога рода, кити их златним обоцима, а

(се Си њи

ратара