Писци и књиге IV

ЈЕДНА КЊИЖЕВНА. ЗАРАЗА. 105

мојих мисли“; он има једно чуло више и осећа, „дат п мирис од балада“ п „кобни звук смрти живота и цвећа“. Нама су страни песници истога правца већ открили да је глас о црн, е бео, ц плав, о црвен, као да је звук оргуље црн, харфе бео, виолине плав, трубе. црвен, флауте жут, али нам све то, и код њих као и код њиховога следбеника у нашој књижевности, __ изгледа као продужење једне велике мисти“ фикације.

Затим, версификација Г. Пандуровића није беспрекорна. Пре свега она је заморно једнолика, често неприлично угласта, а каткада и врло неправилна, на пример:

У

Под покровом овог мутног неба,

У ковчегу рођеног живота,

Где испод беде несноснога слота (:) Долази мисо: да л' се борит треба.

Ту, где је живот само срамна стега, -Под мутне кише једноликим ливом,

У поднебљу тмурном, блатавом и сивом, У видљивом пропадању свега:

· Најзад, остављајући ситније примедбе на страну, |. Пандуровић јако греши што у своје сти| хове гомила, без потребе и без мере, стране

речи. У њега има: декор, комплот, сфера, вона, пејзаж, инстинкт, регион, сплин, лајички,

перифраза, гест, хигијена, апстракција, пара-

да