Писци и књиге IV

Х

ЈЕДНА КЊИЖЕВНА ЗАРАЗА 107

од ранијих песника наших, нити код оних који данас пишу. Онда када је јасан и када не претера, у својим гиегаа гтћетоапа, [. Пандуровић успева да баци сонду у трагичну дубину људскога бола, казујући га јаким и срећно нађеним речима које остају урезане. Он има оно јасно, дубоко и болно продирање у ствари коју имају у луцидним часовима врло уморни људи или болесници у тешкој грозници. Затим Г. Пандуровић има не само лепих стихова, (готово у свакој песми), но и лепих целих песама, које свакако идуу најбоље производе наше најмлађе поезије („У пролазу јуче“, „Са својима“, „Потрес“, „Ревигнација“). Има стихова и јасних, чистих и течних као опиу Мртвим пламеновима :

Пода мном свет је, с иронијом гледан,

Са много блата и са својом злобом

Мој поглед јасан и чистоти предан,

Мој узор светли што ме чини робом

_Ја опет живим својим давним добом,

Где сија живот безазлен и чедан,

Победа нада за тренутак један

И триумф духа над смрћу и гробом! Слободан стих код Г. Пандуровића је сасвим његов, врло добро тече, и лепо изгледа:

Опет је поноћ суморна, Опет је поноћ будном ми промакла. И меким крилом, тугом срце такла; - Опет је душа уморна