Писци и књиге IV

108 ПИСЦИ И КЊИГЕ

А груди Терет се није сишао. Шта мари: Поноћ је прошла. — Зора руди.. Треба нам лећи, снови моји стари.

Али што има доброг и трајног у поезији Г. Пандуровића, то није због песничког правца којега. се држи, ном поред њега, у пркос њему. Срећом по песника, таленат је код њега често био јачи од књижевне моде п списатељског снобизма.

Цела књига Г. Пандуровића има нечега, парадоксалног. Она сејавила у доба када нам је свима било најмање до певања а када се гомилало више но икада стихова, када је наша раса развила више но икада напора и показала воље и снаге за живот, а наша поезија. сва заударала на лешину и певала само ругобу животу, излишност напора и мир и утеху у гробу. Посмршне Почасти, те естетске песме одрицања свега п немара према свему, пева један млад човек који је развијао акцију у животу и који је до јуче био председник националистичке омладине! Књига Г. Пандуровића још је један доказ како је наша пометена сувремена поезија одвојена од живота, ван њега, или тачније рећи против њега. Али нормални и здрави живот од тога нема ни-