Писци и књиге IV

ЈЕДНА. КЊИЖЕВНА ЗАРАЗА ПГ

дим људима изгледа као ултра-модерно, у ствари је нешто „тепих јеп“, лош артикал преживеле моде за извоз у ориенталске земље.

И Г. Пандуровић, као и приличан број младих људи који код нас пишу стихове, жртва је велике књижевне заблуде: да оно шипо је за њиг ново у исти маг је ч модерно. Де-, кадентство је била једна ружна и опака књи-' жевна болест која. је у Европи била и прошла, оставивши за собом спомен нечега шарла- | танскога, ружног и потпуно неплодног. И какав је смисао једну прекужену болест старих, исцрпених и уморених раса, развијених пи засићених књижевности, пресађивати, са неинтелигентном женском лакоћом трчања 3 модом, у нашу младу и свежу расу, на наш зрачни Југ, где има толико сунца и ведрине, у нашу младу књижевност која је у пуном периоду стварања и у своме основу пуна здравља и живота“

И жалећи што је у овом случају био у питању један млад песник од талента, можда

1 Један од наших ултра-модерних песника, који све листове и часописе засу својпм стиховима, изабрао је за свој псевдоним име армана Дивала, јунака из баналне, плачевне и туберкулозне Госпоје с камељијама, писане још лета господњег 1852. И што је најлепше за тога модерниста, он је, потписујући се, нашао начина да у две речи начини две грубе ортографске грешке !