Писци и књиге IV

110 ПИСЦИ И КЊИГЕ

У овој својој првој збирци Г. Пандуровић, 5:38 = УР | је био жртва једне књижевне заразе, која. је |

на Западу прошла, али која тек сада допире Србију, Хрватску, Бугарску и Румунију, а по свој прилици ускоро уј ерменску и у Персију. То декадентство, које је сада у моди на Ближем Истоку, толико исто подсећа ва париско декадентство око 1890 године, колико и немогуће тоалете и екстравагантни шешири наших паланачких лелотица на данашње моделе из улице де Ја Рајх у:Паризу. Декадентетво је и нама дошло, из друге и треће руке заједно са каталозима „Гопуге“-а и „Ап Воп Магећб“, али са каталозима старим једно двадесет година... И оно што нашим тако наивним мла-

Хори се чаробни гласу! Ридај ми посмртну песму" Једин ти што можеш исказат искрено жалост

Сарањуј наде моје, срушене махом — младост! Хори се, чаробни глас! Ридај ми посмртну песму! И као учитељ, и Мартић има своју песму „Резигнација“. За род ме мој не веже никаква веза јача, За земљу ову грешну, подлости, блуда и плача, Никаква јача рекох!

Свакако, као што је давно парадоксално речено: про-

клество је за учитеље имати ученике, и Г. Пандуровић, судећи по овом примеру, не може бити задовољан утицајем који је имао на једну младу наивну душу, која сваку реч узима озбиљно, и иза флоксула стила и фраза за ефекат види истинска осећања и искрена уверења.

!