Писци и књиге IV

ОБНОВА НАШЕ РОДОЉУБИВЕ ПОЕЗИЈЕ

Родољубива поезија српска била је на своме врхунцу шездесетих година прошлога века. Национално осећање, које је код Срба увек било дубоко и јако, разбуктало се до пароксизма у тим данима, када су две велике нације европске, талијанска и немачка, изводиле дело свога народнога уједињења, и када је Турска изгледала на крају свога живота у Европи. Велика нада захватила је била српску земљу, и у оном занесеном нараштају није било никога ко је сумњао да је „извесни час“ ту, и да је српско ослобођење и уједињење питање не неколико година но неколико месеца. И у тим часовима највеће националне егзалтације коју смо икада имали, у то доба буктања страсти и сагоревања осећањима, наша Млада, Србадија подигла је патриотску поезију више но што је икада и пре и после ње била. Та, „френетичка поезија“ прокламовала, је да су

писци и КЊИГЕ 8