Писци и књиге IV

114 ПИСЦИ И КЊИГЕ

Срби изабрани народ на земљи, и да је Бог на небу српски, „Душанов Бог“. Она је певала да је после четиривековне Голготе српске дошао час искупљења и уекренућа, и да нестаје „она дуга, она српска ноћ“. Љубомир П. Ненадовић је позивао „У стај, Марко!...“, Огњеслав Утјешеновић Острожински клицао ЈЕ: Ора... ора... на ноге јуначке!...

а Ђура Јакшић је тиртејски певао:

На оружје! -

Србин је јунак, јунак је гром

Смрекаће теме душману свом!

На оружје, на оружје ! И један лист тога запаљенога, времена и те душевне грознице наше тачно је казивао опште расположење српских духова: „У моментима кад је народ сам у кипећем одушевљењу полетио у појезију, не треба му још појезије уливати каквом песмом у којој ће бити зрачна осећања, дубоке туге или сјајне идеје; њему је доста ако му сем у песми каже: СрбСрбство — мач — бој — крв — Босна — Вукаловић“-! Али и тој великој акцији морало се јавити реакција. Толика бујица осећања почела је опадати, запето душевно стање морало се примиривати. Неизбежно је настало доба, отрежња-

1! Даница, 1861, стр. 368.