Писци и књиге IV

126 ПИСЦИ И КЊИГЕ

њеним недостатцима, јадима и ругобама, и поред свега тога, можда баш и због свега тога. И ето како он поздравља, Српску Земљу:

Ово је земља бурјана и драча ово је земља подлих сунцокрета, ово је земља пијанке и плача и легло врапца којо ниско лета, ово је земља бурјана и драча.

Ово је земља гнојна, здрава, јака, ал на њој цигло штир високо ђикб; ово је земља чмалих пупољака, плодова које не окуси нико:

ово је земља гнојна, здрава, јака. Ово је земља отроване крви.

корење гдено крепког дуба труне; где орли гину, а благују црви,

где се ил кади ил паклено куне, ово је земља отроване крви.

Ово је земља проклета — ал моја, маћеха моја, моја мати драга.

О ја те мрзим, јер те нико кб ја не љуби тако, моја мати драга!

О ти сеп земља проклета, ал мојал

Народ, нација, за њега, исто као и за Ђуру Јакшића и Алексу Шантића, то је сељак нагнут над плугом, који вековима преврће ту црну и проклету и драгу земљу српску. Такав је његов Ратар, који подсећа на Игова се-

1 Бранково Коло, 1906, бр. 24—25, стр. 748. Са мојиг равница.