Писци и књиге IV

128 ПИСЦИ И КЊИГЕ

патриотске поезије наше. То се огледа иу песмама Стевана Бешевића, који се, и сувише скроман, повукао из књижевности, али који с времена на време у Врачу Погађачу објави по неку врло добру песму; така је поезија овог новог песника који нам се из Америке јавио, Нестора Жучног. И то рационално и социјално родољубље није само у поезији, оно се још јаче види и у приповетци нашој, њиме је задахнут већ прослављени Јазавац пред судом Петра Кочића, и крепки романи Ива Ћипика За крутом п Пауци.

Тај нови патриотизам није оно што се некада под патриотизмом разумевало: оно запевање над гробом славних предака, „грактање мрачне гаврановске песме прошлости“, како би рекао Хајне, оно „прикивање живих на крст историје“. Ми смо без оног феодалног романтизма, и не мислимо да је сва величина наше расе у средњевековним владарима, и сјајној властели у панцирама и са челенкама. То није више оно детињасто прецењивање сама себе, наивна вера у „српску културу“ и апсолутну надмоћност српског народа, изабраног народа на земљи. То није ни она неинтелигентна ксенофобија, канибалска мржња на туђина, чија крв испод гроца треба да залива биљку српског патриотизма.

Али ако се данас не кунемо више Мило-