Писци и књиге IV

ОБНОВА НАШЕ РОДОЉУБИВЕ ПОЕЗИЈЕ 131

нужна реакција оном јевтином декадентству и плитком снобизму; добро је да се учини крај оном „усиљеном очајању“, које је нападао још Војислав Илић, свој тој антипатичној поезији која пева Неискрене Песме п Химну Равнодушности, оној духовној узетости људи без идеја и без осећања, свем оном звекетању звучних фраза, шареним мехуровима и лажном бисеру празних речи. Духовно и душевно здравље, искреност и живот, почињу се јављати у нашој поезији. Пречишћено, модернизовано и разумно, јавља се понова у нашој поезији осећање националне и човечанске солидарности. Једно тако велико пи моћно осећање, које је давало толико поетскога надахнућа, није смело дуже остати систематски занемаривано и неупотребљавано. Поезија наша, остајући увек поезија, враћа се животу и народу. И у приликама у којима се налазе и наш народ и наша књижевност, то је добар знак и велика. нада. |

9о%