Писци и књиге IV

130 НИСЦИ И КЊИГЕ

као колевку своју, као оквир свога живота и поприште свога рада, као гробове своје старих и драгих, где ћемо и ми једнога дана утруђени лећи. Наша отаџбина је у дну целога нашега бића, она је оно што је најосновније и најинтимније у нама; ми је волимо више нагоном но разумом, и волимо је са свом слабошћу коју човек има за своје најрођеније. Наша душа само у њеној средини налази своју равнотежу, и сву нашу мисао, сву нашу душу, ми можемо казати само на језику који смо од матере научили. |

И мп данас волимо народ не као фикцију и реч, но као живе људе, у чијој средини живимо, и са којима делимо п добро и зло. Наш патриотизам пије онај антикварски, метафизичарски и фразеолошки романтичарски национализам старијих параштаја, но сувремено, стварно, трезвено, демократско и социјално осећање солидарности са својим народом, са широким слојевима народним којп чине темељ и суштину једне расе. Ми не волимо историјске фантоме но живе људе, и нама је много ближи један сељак и радник данашњега доба но „христољубиви владари“ и сјајна властела из Средњега. Века.

И по сто пута у добар час што се иу нашој поезији дошло једном до тих реалних и здравих идеја! И било је време да почне