Писци и књиге IV

М. М. УСКОКОВИЋ 135

рају и гледају једнолику, бескрајну пољану, покривену снегом и ледом, под којим труну моји снови и илузије.

„Усне ми и срце дрхте од зиме.

„Ко је дизао, ко је размицао завесе на мом прозору: Куд ћу ја у тај зимски дана Шта ће ми та тупа циганска музика • Шта се мене тиче што се неко рађа, жени или умире“ Ја хоћу да сањам.

„Али сан бежи. Падају илузије и крију се под дебели, меки први снег.

„Осећам како ми срце дрхти. Мени је зима.“

Под животом није дефинитивна књига, и не показује јасно и иначе неодређен таленат свога писца. На страну њене слабости које су особина извесних година, споредне и пролазне, она има и озбиљних врлина, показује таленат, који, ослобођен терета књига, и са више искрености пи прибраности, може стварати сна“ жна дела. Скице у овој збирци само су „стрижице пера“, што рекао стари песник; то су само изгледи и нацрти. Г. Ускоковић ће се, а пре а после, огледати на приповетци или интимном роману. Са оном оштрином осећаја, јачином осећања и знатним способностима стила, он ће дати добра и трајна дела.

=

=

За наше књижевне прилике карактеристично је да су издавачи ове књиге један