Писци и књиге IV

М. М. УСКОКОВИЋ НЕ

Ђади издавачи у исти мах су и жалост и срамота, и понос и нада наше књижевности.

Ут баве Ггастепђа, Књига за уморне људе. Мала Библиотека, свеска 158. Мостар, 1908.

Нову књигу Г. Ускоковића сачињавају двадесетак одломака, скица и песама у прози, од којих је највећи део изишао у Српском Књижевном Гласнику, а. остали у Делу, Новој Искри им још некојим политичким листовима. Те ситне ствари пријатно су се читале растурене у часописима и по новинама, али овако, чинећи извесну целину, с једним основним тоном и обликом, остављају јаснији и јачи утисак.

Само, чудноват наслов ове књиге даје места једној примедби општега значаја. Последњих година наши млађи писци, нарочито они најмлађи, увели су моду да своје књиге и своје песме називају страним, озобито латинским именима. Ми смо имали збирке српских стихова који су се звали Ашјопит ротез, Саттита зејесја, Акварели, Лиоскури, роман Копаше, скице Ргвјесја, песме: Еррћата, Метето, Мепмећ, Сапгопе, Ре Руојиталз, Матсга јитебте, и слично, у томе смислу и у укусу, што све треба да покаже егаотичну отменост и књижевну интелигенцију. И у томе има подје-