Писци и књиге IV

138 Писци И КЊИГЕ

днако почетничке безавлености и старога романтичарскога „опсењивања простоте.“ Каква је потреба била Г. Ускоковићу, да он, рођен Ужичанин, својој књизи даје наслов у латинском, и то у сумњивом латинском Тим пре што је он тако мало упућен у језик Цицеронов и Вергилијев, да није поуздано да би од прва погодио генитив речи дотиз.

Затим, има у овој књизи онај непријатни књишки п вербални песимизам, који постаје велика и неиздржљива баналност наше данашње књижевности. Првој књизи својој Г. Ускоковић је ударио црне корице, као на посмртним листама. На корице ове нове књиге до душе није стављена ни жалосна врба ни мртвачка глава, али стоји назначено да је писана „за уморне људе“. Али тај књишки песимизам тако је постао овештао и досадан, да ће се после читања сличних књига уморни људи осетити као уморени људи.

Али, поред тих неколико примедаба, Упае јтадтета, сасвим потврђују онај основни утисак, који је оставила прва књига Г. Ускоковића, Под оживотом. Млади писац извесно има талента, и показује сложених и лепих осећања, књижевну осетљивост и књижеван начин изражавања. Шта више, у овој књизи, он показује да се развијао и напредовао : израда је вештија и чистија, а стил глађи и саврше-